Црква у својим молитвама после Свете Тројице, најчешће помиње и молитвено се обраћа Пресветој Богородици.
Због њеног свеопштег и бескрајног значаја у улози Богомајке, Црква јој се обраћа називајући је: Пресвета, пречиста, преблагословена, славна Владичица наша Богородица и Приснодјева Марија.
Ти епитети и похвале јој у потпуности припадају, јер је богоизабрана и удостојена да у својим грудима понесе Сина Божјег – Спаситеља света.
Улазећи у Божићни пост, корачамо ка Богомладенцу Христу – радости нашој. На почетку тог пута морамо застати и одати молитвену благодарност Оној, која је од Бога испрошена и Богу обећана. Она је већ у четвртој години свога живота, као мала Марија, ћерка праведних и благочестивих родитеља Јоакима и Ане одведена у Јерусалимски храм. Црква наша православна, тај догађај обележава 4. децембра по новом календару као Ваведење.
Овај празник, отвара нам двери Божје љубави и милости према човеку и план о искупљењу палог човека. Богоизабрана Марија у древном Соломоновом храму припремала се у посту и молитви, радећи ручне радове до своје четрнаесте године, када је по тадашњем закону морала да напусти храм. Будући да је девствено заветована Богу, стога је поверена на даљу бригу праведном Јосифу, сроднику, где је дочекала да јој благовесник Божји јави радосну вест, да ће родити Сина Божјег.
А Марија рече: „Ево слушкиње Господње …” (Лк.1,38) Да ли је слушкиња она која је своју вољу, заменила потпуно вољи Господа и Бога свога? Свакако да је Пресвета Дјева прва међу слушкињама Господњим. Њој није било стало до тога да угоди свету, него Богу, нити да се оправда пред светом него само пред Богом. Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи јесте, да буде слушкиња Господња. То савршенство и ту част Ева је у Рају без труда изгубила, а то савршенство и ту част Дјева Марија је трудом изван Раја задобила.
Ми имамо у Јеванђељу веома мало записаних речи које је изрекла Пресвета Богородица. Све те речи односе се на величање Бога. Према људима била је ћутљива, али је њена душа непрестано са богом разговарала. Но и по оном једном величању, које је она исказала пред својом рођаком Јелисаветом, мајком великог пророка и Претече Јована (Лк.1,46-49), може сваки хришћанин видети, какав је мирисни и богоугодни цвет била душа њена пресвета.
То је само један дивни псалам душе Богородичине који је дошао до нас кроз Јеванђеље. И пре него што је чула Јеванђеље из уста Сина свога, она је знала јеванђелски Богу говорити и Бога славити. Тај дар и то знање долазило је од Духа Светога, чија се благодат непрестано уливала у њу као бистра вода и чисти сасуд. Величала је Бога псалмима душе своје кроз цели живот свој, и зато њу Бог возвелича изнад херувима и серафима.
Она која је најближа Христу на небу, као што је била на земљи; брине се о вернима, јавља им се, помаже и саветује их: У Јеванђељу записане су речи Пресвете Богородице које је изговорила на свадби у Кани Галилејској где је Христос начинио своје прво чудо, претворивши воду у вино. „А мати Његова рече слугама: Што год вам кажем учините.” (Јн.2,1-11)
Тако је она посаветовала слуге, а слуге је послушале и видели чудо. У тој краткој реченици, изречена је; не само драгоцена поука, него је то њена једина јеванђелска дубока мисао – која носи поруку.- Све што вам кажем учините! А то значи: Он зна све, Он може све, Њега чујте и послушајте, јер Он је љубав. Она је схватила дужност у овом свету, да за Њега живи, и да друге упућује Њему, извору живота и извору љубави.
Ту дужност – најсветију, она је продужила да врши и са небеса. Кроз сву историју Цркве она је учила верне, да чине оно што је Он рекао. Јеванђеље Богомајке не састоји се из четири јеванђеља него из четири речи: Штогод вам кажем учините. Послушајмо је као мајку, и више него своју мајку јер она нам жели највеће добро.
Наш народ слуша и верује Богородици, а кроз молитвено обраћање из мноштво молитава посвећене њој, најчешће кличу попут Јелисавете:
Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом, благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.
