ЛЕГЕНДА О ЛЕКОВИТОЈ ВОДИ У ЦРКВИ СВЕТЕ МАРИНЕ
Црква на Водицама, која је по локалном предању саграђена на извору лековите воде, сваке године на Огњену Марију окупи велики број случајних и намерих посетилаца. Легенда о лековитости воде на Водицама лежи у причи о пастиру који је опрао уморне и болесне ноге у барици испод брега из којег се цедио танак млаз воде. Када је приметио да му је боље, исто је учинио и наредних неколико дана и потпуно оздравио. Прича се раширила и многи су почели да долазе и проналазе спас у овој води, за коју се каже да је добра за кожу и очи. На том месту, 1865. године сазидана је Црква Свете Марине, у народу познате као Огњена Марија. Управо из тог разлога, сваког 30. јула, на дан када се празнује Огњена Марија, на Водицама се окупи велики број људи из Кикинде и околине. Ове године, Свету литургију на Водицама служио је епископ милешевски Филарет у присуству локалног свештенства и многобројних верника. Кикинђанка Драгица Шашић, како је рекла, скоро сваке године долази до цркве на Водицама на Огњену Марију.
– Долазим јер осећам велики благослов. Волим да дођем. Тако сам рођена, тако живим од када знам за себе. Све већи значај се даје овој води. Лековита је, добра је за здравље, за очи, али је најважнија вера. Првенствено вера, да се молиш за оно што желиш, за добробит куће, здравља и осталог – објаснила је Драгица Шашић.
На степеништу испред улаза у Цркву Свете Марије људи су стрпљиво чекали свој ред да се умију и наточе воду са извора. Једна од њих била је и Зорана Марков. Родом је из Кикинде, али протеклих десет година са породицом живи у Новом Саду. Овог 30. јула дошла је у родни град како би посетила Цркву Свете Марине.
– Слушала сам приче о овој води док сам одрастала и пожелела сам да и своју децу доведем. Дошли смо да се умијемо и сипамо мало воде да понесемо кући. Прича се да је вода добра због здравља и благостања – рекла је она.
Комплекс на Водицама највише посета у дану бележи управо на Огњену Марију, али је Црква Свете Марине отворена свакога дана за све који желе да се умију, наточе воду, помоле или једноставно одморе.
КУЛТУРНО ДОБРО
Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду 1980. године прогласио је цео комплекс Водице за споменик културе и ставио под своју заштиту, а 1991. године проглашен је за непокретно културно добро од великог значаја. Комплекс се састоји од црквице, конака и куће чувара.
