Основне истине хришћанства изложене у досадашњих двесто и десет текстова у рубрици Извор православља – представљају јеванђелску, богочовечанску истину и поглед на свет. Те истине су потпуно остварене у животу и раду Богочовека Христа, зато је Христос највећа вредност историјског хришћанства и једини извор његових стваралачких сила. Он је Глава Цркве Хришћанске, на небу и на земљи.
Оличавајући све истине, Богочовек је први и једини у потпуности открио сву истину о човеку: откуда је и куда иде, шта је и због чега је ту. Основна мисао те истине је: човек је вечно биће; све што чини, осећа, мисли, каже – има вечну вредност, али и моралну одговорност пред свевидећим Богом.
У историји рода људског, ова планета не зна за идеалнију и савршенију личност од Богочовека Христа. У њему је у потпуности дато све што људска мисао може замислити као најбоље, најлепше, најправедније, најистинитије, најбесмртније, најсавршеније. Нема добра које би човек могао замислити и пожелети, а да га не нађе у Њему.
Истичући савршенство Спаситеља, Црква наглашава и тајну Његовог живота рада и учења. Поред седам светих тајни, Црква своје вернике уводи у многе тајне Христовог живота, рада и учења, а то су: тајна Свете Тројице боговаплоћења, тајна Христовог крштења, тајна преображења, тајна страдања и крсне смрти, тајна силаска у Ад, тајна васкрсења; а све те тајне Христових дела у служби су тајне спасења.
Шта су тајне – питају се многи, па и сами верници, и због чега је то тајна када је Христос јавно и нескривено деловао и учио?
У таквим размишљањима, многи и не чекајући одговор Цркве спремни су да тврде како свештенослужитељи под плаштом тајне, и немају прави одговор осим; само веруј, и све ће ти се открити. Заправо тако и јесте; вером благодатном, човеку се отварају духовне очи, духовни видици и на тај начин долази до спознаје.
Да би човек дошао до спознаје, најпре мора осетити призив Божји, а самим тим и Бога у себи, а тада долази до благодатне пуноће – вере, и човеку је тада све могуће. Могуће је да схвати тајну Божје премудрости, али и када не схвати, он прихвата јер верује. Верује, јер зна да је Бог љубав, правда и истина, у односу на неверујеће, који не желе да улазе у дубину тајне Божје, највећу ризницу свих добара. Они знају, да самим уласком у ту ризницу, човек приноси себе Богу и прихвата правило вере, које захтева извесна одрицања, ревност а некада и жртву; а то је за многе велики терет.
Поред светих тајни, као и тајни вере Христове у крилу Цркве, постоје многе тајне свакодневног живота. Те тајне се преплићу у науци, култури, медицини, спорту, кулинарству, илузији – магији и тако даље. Много нам тога у свим тим областима није јасно, и просто не можемо да докучимо али прихватамо, да је то не само могућност него и реалност. Па и када схватимо тајну неких радњи, и помислимо да је то тако једноставно, ми ипак застанемо у покушају примене, и опет даље иде – само вером.
Када видимо какав је смисао тајне у животу, онда морамо схватити колика је димензија тајне вере. Противници Богочовека Христа били би у праву само када би роду људском могли предложити и дати нешто боље, праведније, лепше и савршеније од Христа. Богочовек Христос је толико ненадмашан у свему да је Достојевски у праву кад каже: „Ја верујем да нема ништа савршеније од Христа. Па и када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, ја би опет пожелео да останем са Христом а не са истином”.
Велика тајна Божје премудрости настаје стварањем сложеног и тајанственог света, у основи својој недокучив за ум људски. То је тајна Божја коју открива вера, уз благодатну помоћ богонадахнутих људи.
Хришћански родослов о настанку света, открива нам Св.ап. и јеванђелист Матеј 1,1-17. где долазимо кроз тајну до закључка вером, када је настао овај свет.
