6. МАЈ 2016.
Свети Георгије рођен је у малоазијском месту – Кападокији, од богатих и угледних родитеља хришћана. Још као дете, Ђорђе је остао без оца, па се са мајком преселио у Палестину, одакле му је мајка била родом. Ту, у пределима где је некада Исуа Христос живео и проповедао своју веру, вером Богочовека, Ђорђе је одрастао. Одликовао се бистрим умом, добротом, храброшћу и физичком лепотом. Тадашњи цар Диоклецијан поставио га је за војног заповедника, а касније за војводу.
За време цара Диоклецијана био је организован десети, најљући прогон хришћана, коме је био циљ да потпуно уништи хришћанство и обнови многобоштво. Ђорђу је тешко падало да гледа кроз какве муке хришћани пролазе, како их убијају, имања одузимају. Када му је мајка умрла, Ђорђе је своје робове ослободио, цело имање разделио сиротињи и решио да свој високи положај и чин изгуби у име помоћи својој браћи хришћанима.
Оданост вери и правди овог светог младића задивила је људе, тако да су многи примили хришћанство, међу којма и сама царица Александра. Када цар није успео да га одврати од вере Христове, уследила су тешка мучења, да би на крају био посечен мачем. Св. Георгије је пострадао у граду Лиди, у Палестини, где је још много мученика прославило Христа оглашавајући ново раздобље у историји човечанства. Смрт незнабоштву и васкрс Христове вере која је никла из крви хришћанских мученика.
Када посматрамо икону Св. Георгија Победоносца, ми видимо на њој човека који има смелост да се сукоби са злом, не само ради себе самога, него ради нечег вишег од себе. На иконама Светог Георгија ми видимо величанственог витеза и девојку коју он жели да спасе, што предображава победу над многобоштвом и над злом уопште.
Тај позив упућен је свима нама, зло је свугде распрострањено, оно не само да хара око нас, оно у великој мери постоји и у нама самима, настојећи да погази свеколику унутрашњу лепоту људског бића. И ми смо призвани да ступимо у боју, и боримо се како би зло било побеђено, како је то учинио Свети великомученик и победоносац Георгије, у име Бога.
СВЕТЛА НЕДЕЉА
Прва недеља по васкрсењу Христовом назива се Светлом недељом, и свакога дана Свете литургије служе се као и првог дана Ускрса, и целе те недеље двери на олтару су отворена. Ова недеља назива се Светлом, због светлости Христовог васкрсења. Тама пролази, а светлост светли, записао је верни Христов ученик и јевађелист Јован. Од те светлости пали су ничице на земљу сами војници, одређени да чувају и обезбеђују Христов гроб.
Очекујући Васкрсење Христово – у току Великог часног ускршњег поста, свештеник служећи Литургију преосвећених дарова, уздиже чирак са свећом окренут према часном престолу возглашава: Премудрости, смерно стојимо! А затим окренут према народу гласно говори: Светлост Христова преосвећује све и сва. Ове речи потврђују да Христова светлост више није обасјала само војнике, жене мироноснице или апостоле, него све нас – све и сва.
Ова светлост долази од победе живота над смрћу, од васкрсења Христовог. Све победе добра над злом оличене су у славном васкрсењу Господа Исуса Христа. Све је то наш народ препознао и осетио, а затим потврдио и својим језиком исказао у причама, песама, обичајима, у оном неисцрпном благу народне мудрости. Може се рећи да свако поколење и сваки човек, уколико је непомућене свести, представља живу књигу оне вечне мудрости коју народ одабира и слаже у богате ризнице искуства. Суштина све те мудрости може се укратко изрећи речима Светог Јована: „Тама пролази, а светлост светли”.
Христос воскресе! Ваистину воскресе!
Протојереј Јован Силашки
