Полазећи од правних законских норми оправдано сматрамо и очекујемо на правно јединство. Нажалост, и тако формулисано право врло често може бити релативно, тумачено изван очекивања.
Сходно друштвеном праву, постоји и црквено право које потиче од Светог Саве – Крмчија или Законоправило. Паралелно са овим правом које је обликовао и уредио, Свети Сава је морао да обликује и душу српског народа, да из њега уклони паганско, а угради ново хришћанско схватање са јеванђелским Христовим начелима. Сигурно да то није било лако, јер је наш народ и поред хришћанства задржао нека укорењена схватања из претходног веровања. Али полако све се то паралено утапало са православљем, односно добијало је у измењеном смислу своју одређену симболику. Тако је настало и обичајно право за свако подручно место који су поштовале многе генерације до данашњих дана, а у народу постоји израз: Боље да нестане село него обичај.
Многи се у прелазним генерацијама губе или не сналазе, а ипак тврде да нешто ваља или не ваља, збуњујући друге без одређеног објашњења. И црквено и обичајно право само је Црква тумачила преко својих посленика – односно свештеника. У овом броју, биће изнети најчешће постављена питања са жељом на прави одговор.
Време празновања Ускрса. Многи не знајући, везују празновање православног Ускрса за јулијански календар, што није справно. Само се Божић везује за јулијански календар, односно григоријански календар, и ту је разлика тринаест дана. Празновање Ускрса се одређује на основу јеврејске Пасхе. Наш Ускрс је увек после Пасхе, док римокатолици имају свој начин одређивања, тако да они славе и много пре Пасхе као ове 2016. године, а често славимо Ускрс истога дана. Код нас Ускрс може најраније бити 4. априла, а најксаније 8. маја.
Ускрс или Васкрс? На ово питање одговорио је својевремено проф. др Драган Протић, ректор Београдске богословије рекавши: „У народу је више одомаћен израз Ускрс, али је своју традиционалну посланицу Патријарх насловио као васкршњу. Синод и Сабор СПЦ у једном тренутку водили су расправу по том питању, али су се сложили да ниједан израз не треба наметати народу. И ко каже Ускрс и ко каже Васкрс неће погрешити”. Код нас је одувек Васкрсење називано Ускрсом, а тако су некада говорили Свети владика Николај, Преподобни Јустин Ћелијски и многи други, и то треба поштовати.
Када се фарбају јаја? Од давнина ускршња јаја се фарбају на Велики петак, понеко и на Велики четвртак, и то сви знају, али се поставља питање, да ли се фарбају јаја уколико неко из породице умре. Не постоји ниједан разлог да се јаја не фарбају. Како фарбамо јаја за укућане, тако и за умрле. Фарбана јаја негде се на гробље носи другога дана, а негде на Побусани понедељак.
О крсној слави и водици. Многи постављају питање: Када син преузима славу, и да ли се свети водица и слави слава након смрти укућана. Обавеза свакога човека – православца је да слави славу чим ступи у брак и заснује породицу, без обзира што је отац жив. И ако неко из породице умре, слава се слави и водица свети, само, разуме се, без весеља. Слава се никад не прекида као што се и не слави изван породичног дома.
Да ли мајка иде на крштење детета? Свакако да иде. Погрешно је тумачење да мајка не иде, али не знају да објасне као и много тога. Мајци је забрањено да улази у храм 40 дана по рођењу детета, док је у фази чишћења. Када прође 40 дана, не постоји ниједан разлог да не присуствује крштењу свог детета.
Постоји још много питања, или погрешних тврдњи као „Не ваља сам себи купити бројаницу – наруквицу”, или „не ваља ићи у куповину после Светог причешћа”, и много још тога, али нико не зна због чега. Не постоји никаква забрана за куповину бројанице, а још мањи разлог да се после причешћа не иде у куповину.
Зато, уколико било ко има неко питања, или недоумицу, слободно нека се обрати својој Цркви – односно надлежном пароху.
