7. јануар
Син Божји јединородни, рођен је у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без Оца. Прво рођење недокучива је тајна Свете Тројице у вечности, док је друга недокучива таjна силе и човекољубља Божјег у времену. Највећа тајна у времену одговара највећој тајни у вечности.
Улазећи са одређеним сазнањем нашег разума у ову највећу тајну, задовољимо се сазнањем да је наше спасење потекло не од човека и не од земље, него од највиших божанских висина и небеског света. Толика је милост Божја, и толико је достојанство човеково, да се сам Бог Син нама спустио из вечности у време, с неба на земљу, с престола славе у пећину чобанску, само да људе спасе, од греха очисти, и у Рај поврати.
„Изиђох од Оца, где имадох све, и дођох на свет који ми не може дати ништа” – рекао је Спаситељ. У пећини се родио Господ, да покаже да је цео свет једна тамна пећина, коју једини Он може осветлити. Витлејем, где је рођен Богомладенац, значи дом хлеба – да покаже да је Он хлеб живота, достојан правих људи.
Густи мрак покривао је земљу – била је поноћ, свуда је владала мртва тишина ноћи, а на витлејемским пољима пастири су чували своја стада. И тада им се јави анђео, и слава Господња обасја их! Пастири се уплашише веома и анђео им рече: „Не бојте се! Ево вам јављам велику радост, која ће обрадовати сав народ. Данас нам се у Давидовом граду родио Спаситељ који је Христос Господ. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено где лежи у јаслама”. Затим се јави мноштво анђела који су славили Бога певајући: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“! (Лк. 2, 10-12, 14)
Господу Исусу најпре су се поклонили поред пастира и мудраци са Истока, најпростији и најмудрији овога света. Ко су заправо били ови мудраци са Истока? Ово питање је нарочито проучавао Свети Димитрије Ростовски. Он тврди да су они били владари мањих области или појединих градова у Персији, Арабији и Мисири. У исто време били су они велики учењаци у астрономији. Њима се јавила она чудесна звезда која је наговештавала рођење новога Цара. По св. Димитрију та се звезда њима јавила на девет месеци пре рођења Спаситеља.
То време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде и припремању за пут. Стигли су у Витлејем ускоро по рођењу богомладенца. Један од њих звао се Мелихор. Он је био стар, са дугом и седом косом и брадом, и принео је Христу на дар злато. Други се звао Гаспар, млад и без браде, а Господу је принео на дар ливан. Трећи се звао Валтазар, лицем црн и са јаком брадом, а он принесе на дар Христу измирну.
Могло би се рећи да су сва тројица мудраца били представници три главне расе људске који су произишли од Нојевих синова: Сима, Јама и Јафета. Они су представљали Јафетите, Арабљане и Семите, и на тај начин – кроз њих , цео род људски поклонио се Богомладенцу и Спаситељу света. Њихови дарови: злато, ливан и измирна предображавају тројаку улогу Господа Исуса Христа: царску, пророчку и првосвештенску службу.
Ученост, богатство и високи положај сами по себи могу удаљити људе од Христа, али их зато могу и приближити Њему, под условом да су сједињени као код мудраца, и да су потчињени тражењу божанске мудрости. Зато ми видимо да рођенога Христа окружују девствена чистота и непорочност Његове Мајке, праведност Јосифа, простота и благодатна вера витлејемских пастира и знање и величина источњачких мудраца.
Други дан Божића посвећен је Богомајци, када јој се саборно служи уз благодарност што нам је подарила Спаситеља Света. О њој су Свети оци говорили: „Да созерцавам – духовно размишљање – чистоту Пресвете Богородице, као непорочну, чисту, бестрасну, испоштену, чистога срца и чистога ума, где се никада не настани грешна жеља нити грешна помисао“.
Трећи дан Божића – Црква је посветила архиђакону Стефану, првом мученику за веру Христову.
Мир Божји: Христос се роди – ваистину се роди!
