Свети и праведни Јоаким и Ана живећи побожно по закону Божјем пролазили су кроз дуготрајно искушење и понижење које су трпељиво подносили.
Св. Јоаким био је син Варпафира из колена Јудина, а потомак цара Давида, док је св. Ана била ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Матан је имао три кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се уда у Витлејем и роди Саломију; Совија се уда такође у Витлејем и роди Јелисавету мајку Светог Јована Крститеља; а Ана се уда у Назарет за Јоакима, и у старим данима добију ћерку Марију, која ће родити Спаситеља света.
Педесет година живећи у браку без порода, били су изложени подсмеху и поруги многих. Једном када одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, првосвештеник Исахар не дозволи Јоакиму говорећи му: „Ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан”. То веома ожалости ове две старе душе, те се са великом тугом вратише дому своме. Због тога беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у тој скрушености појачаше молитве и сузама молећи Бога да обрадује њихову старост и подари им једно чедо, као што је некад обрадовао остареле Аврама и Сару дарујући им сина Исака.
И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања. Бог им даровао не само ћерку, него и Богомајку; озари их не само радошћу времена, него и вечном радошћу. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука – али какву ћерку и каквог унука!
Ова истина потврђена је и у Символу вере да је Христос Јединородни Син; који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек. А то значи. Како је Јединородан од Оца, тако је Јединородан и од Богомајке.
Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небескога, кивот светиње Божије, дрво најслађег плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
Рођена у Назарету, а после треће године одведена је у храм Јерусалимски, одакле се после проведених десет година вратила у Назарет, да ту ускоро чује благовест св. Архангела Гаврила о рођењу Сина Божијег, Спаситеља света, из њеног пречистог и девичанског тела.
Историја је забележила много светих имена добрих и узорних мајки, али име мајке Божје трепери својим сјајем, да се око људско не усуђује у њега погледати. Пред тим именом обарају главу и поглед крунисане мајке, јер Исусова мајка дала је свету Спаситеља. Он је скинуо човеку ланце, измирио Бога са човеком, спојио небо са земљом, својом крвљу искупио наш грех, себе принео на жртву, за грешни род људски.
Прво што молитвено обележавамо у празнику Рођења Пресвете Богородице јесте долазак човека на свет, за који је у Јеванђељу казано, да када се оно деси, „више не сећамо жалости, због радости што се роди човек на свет.”
Друго: У том празнику сазнајемо чије рођење и чији долазак славимо. Сазнајемо јединственост, лепоту и благодарност новорођење Пресвете Дјеве Марије, Њеног предодређења и значаја за нас и читав свет.
И треће: Празнујемо и све оне претке који су својим животима „припремали” рођење Дјеве Марије обдаривши је благодатношћу и лепотом. Колико је само људске вере, колико људског добра, колико поколења људи који су живели оним узвишеним и небеским било потребно, да се на дрвету човештва расцвета тај чудесни и миомирни цвет – Пресвета Дјева.
Рођење Пресвете Богородице Црква молитвено обележава 21. септембра по новом календару, док је сутрашњи дан посвећен Њеним праведним родитељима Јоакиму и Ани.
