Наши прародитељи – првостворени од Бога, Адам и Ева, нису остали у стању првобитне светости и безгрешности, него су преступили заповест Божју, и тако отпали од Бога – светлости, живота и пали у грех, таму, смрт.
Из библијског описа види се да је ђаво главни узрок пада наших прaродитеља. А други узрок, или боље рећи саузрок пада наших прародитеља, била је њихова слободна воља коју су они злоупотребили. Они нису погрешили зато што су морали, него што су хтели.
Грех наших прародитеља је значајан и преломан тренутак, јер је њиме поремећен сав Богом одређен oднос човека према Богу и према свету. Позната је у народу изрека: јабука раздора. Та изрека проистиче из првородног греха, када је Ева преварена ђаволом кроз змију убрала јабуку са забрањеног дрвета познања – добра и зла, и дала је Адаму (I Позн. 3,1 – 24).
До овог тренутка, Адам и Ева знали су само шта је добро, али преступањем заповести Божје и изгнањем из раја, прародитељи су спознали шта је и зло. Падом, они су нарушили овај богочовечански поредак живота, а усвојили супротан овоме којим би се могао назвати ђавоцентричним. Јер су добровољним преступом заповести Божје први људи објавили да желе достићи божанско савршенство. А то значи: мимо Бога, без Бога и против Бога.
У суштини, грех је нешто противприродно и неприродно, јер у природи коју је Бог створио није било зла, него се оно појавило у слободној вољи, или боље рећи злоупотреби те воље. Зло није друго, вели Свети Дамаскин, до скретање од природног у противприродно, јер нема ничег злог по природи. Јер све што је Бог створио, добро је веома; и све што остаје у онаквом стању у каквом је саздано – добро је веома; оно што својевољно одступа од природнога и окреће у противприродно, налази се у злу.

Грехом су наши прародитељи лишили себе и своје потомке непосредног општења са Богом и тиме осудили и себе и њих – нас, на двоструку смрт: телесну и духовну. Телесну која настаје када се тело лиши душе која га оживљава, и духовну која настаје када се душа лиши благодети Божје, која оспособљава за виши духовни живот.
Последица првородног греха је непослушност прародитеља и преступање заповести Божје, а затим непокајање и правдање сопственог сагрешења.
Резултат – крајњи исход првородног греха је присуство гордости, а одсуство послушања. Свети оци су о послушању рекли: Послушност је важнија од поста и молитве. Ако тога нема, узалудан је сав труд за добијање милости Божје.
СВЕТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ – 24. IX
Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био је у старости уморен. При ослепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и показао његове очи рекавши му: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година је у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем и трепељивошћу, задивио је Стефан не само све монахе у манастиру, него и сав Цариград. Када се наврши пет година, јави му се опет Свети Никола и рече му „Дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем и краљ прогледа.
Из благодарности Богу и св. Николи, саградио је храм Високе Дечане, једно од ретких дела византијске уметности и споменик српске духовности. Свети краљ Стефан са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром чини српско Свето Тројство. Упокојио се као мученик 1336. године, примивши венац бесмртне славе од Господа, коме је верно служио.