На прагу је Велики часни ускршњи пост. Сам назив овог поста говори да је ово не само највећи, него и најзначајнији пост којем је Црква дала посебно назначење и духовни печат, припремно уводећи своје вернике у њега.
Четири недеље пре почетка поста Црква посвећује Митару и фарисеју, затим следећу недељу посвећује блудном сину, потом следи недеља месопусна, и уочи самог поста недеља је насловљена као сиропусна. У овом периоду, Црква нам указује на значају молитве и њено искрено и усрдно приношење. Говори нам о моралном и духовном паду и сагрешењу, као и окајању и повратку, и на крају о значају и потреби праштања.
Недеља о Митару и фарисеју – Јевађеље у овој недељи почиње: „Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј, а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше овако: Боже! Хвалим те што нисам као остали људи, разбојници, прељубочинци, или као овај цариник. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути ка небу, но бијаше се у прси говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме. Кажем вам да овај отиде оправдан, а не онај. Јер сваки који се сам уздиже понизиће се; а који се сам понижава узвисиће се” (ЛК. 18, 10-14).
Недеља о блудном сину – Јеванђеље говори о оцу који је имао два сина. Једнога дана млађи син рече оцу: „Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац и подели имање. А потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи”. Чувајући свиње код једног богатог чобвека оскудевао је и у храни, желећи да се бар насити. У тој исцрпљености и понижености спознао је дубину свога сагрешења, решен да се врати оцу своме пао је на колена рекавши: „О! Сагреших небу и теби, и нисам достојан назвати се син твој, прими ме као једног од најамника својих”. Отац га прими милостиво и опраштајући му рече: „Јер овај син мој беше мртав и оживе; и изгубљен беше и нађе се” (Лк. 15, 11 -32).
У овој јеванђелској причи, у којој се син каје, а отац прашта, предображава Оца небеског и земаљског сина. Где нас Отац наш непрестано позива на кајање, изливајући своју милост и љубав.
Недеља месопусна – У трећој недељи јеванђеље нам говори о доласку Сина Божјег, када ће сабрати све народе и извршити поделу на праведне и неправедне, а у самом јеванђељу се каже: „А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сести на престолу славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као што пастир разлучује овце од јаради…” (Мт. 25, 31-40).
Уочи ове недеље Црква је у суботу установила – Месне задушнице, када се молитвено сећамо наших упокојених, на шта нам указује и подсећа нас и само јеванђеље.
Недеља сиропусна – Пред сам почетак поста, Црква нас позива на праштање, а апостол и јеванђелист Матеј каже: „Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима грехе њихове, ни отац ваш небески неће опростити вама грехе ваше”. Говорећи о посту, Свети апостол наставља и каже: „А кад постите не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј. Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно” (Мт. 6,14-21).
Велики часни ускршњи пост ове 2017. године почиње 27. фебруара, а завршава се уочи Ускрса на Велику суботу 15. априла.
