Своја невидљива и бескрајна тајанствена савршенства Бог нам је донекле открио у стварању видљивог и невидљивог света. Богом је постало све, и без Њега ништа није постало што је постало. Пре постања света, постојао је само Бог. Он је силом воље своје и енергије своје створио свет. А то значи: „Бог је створио из небића биће, из невидљивог видљиво, из непостојећег постојеће”.
Начин стварања овако сложеног и тајанственог света, у основи својој, недокучив је за ум људски. То је тајна Божја коју открива вера.
Свето писмо почиње Првом књигом Мојсијевом, или књигом Постања где се каже:„ У почетку створи Бог небо и земљу, а земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом, и Дух Божји дизаше се над водом. И рече Бог: нека буде светлост и би светлост…”
Свети апостол и јеванђелист Јован своје јеванђеље почиње речима: „У почетку беше реч, и реч беше у Бога и Бог беше реч. Она у почетку беше у Бога. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој беше живот, и живот беше видело људима. И видело се светли у тами, и тама га не обузе”.
Бог је одредио почетак стварања Света, а за стварање, била је довољна реч Творца. Снагом своје божанске силе и моћи – та Реч довољна је да искаже божанску вољу. И рече Бог, и би! Богочовек Христос, васкрсава, исцељује, изгони демоне, чини чуда без силе и материјалне примене, само снагом своје божанске речи. Христос погледа и рече, а присутни у чуду се запиташе:„Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда?…” Та сила је у Речи Створитеља.
Све нам казује да је Бог створио свет по једном изванредном поретку и плану. Божанско откривење разликује два момента у стварању: први је стварање духовног света и безобличне космичке материје, а други – старање бића и ствари из већ саздане безобличне материје, и то стварање постепено, по врстама, у току шест дана или периода. (Пост. 1,1-31)
Свети Оци уче да под првобитним небом и земљом, у којима се говори у самом почетку Библије, не треба разумети небо које данас видимо, ни земљу на којој сада живимо, јер је ово небо постало касније, у други дан стварања, а ова земља у трећи дан. Првобитно небо означава свет духовности, анђелски, а првобитна земља – космичку масу која је садржала у себи материју свега онога што је у току шест дана (јеврејски „јом” значи: дан, тренутак и период) добило своје постојање и свој облик.
Своју творачку премудрост и силу Бог је пројавио најпре у стварању духовног света. Бића духовног света, Он је обдарио животом, разумом, слободом и моралним особинама. Створени да буду извршиоци и весници воље Божје, ова су бића и названи анђели. А анђео значи: гласник, весник. По учењу откривења, анђели су посебна бића и слободне личности. Они се као такви јављају и делају и у Старом и у Новом завету.
Природа анђела је бестелесна , духовна, јер су они – духовни. Као духовни, они су невидљиви, разумни слободни, бесмртни, бестрасни. А када се по наређењу Божјем јављају онакви какви су по себи у својој невидљивој природи, већ у неком преображеном облику у каквом их људи могу видети.
Откривење показује да постоје и зли дуси. И то постоје као лична, самостална бића, која су отпала својом слободном вољом од Бога, и самовољно се и непоправљиво утврдила и усавршила у злу. Зли дуси или демони, су сву природу свога бића претворили у радионицу зла и греха, те су стога главни творци и у нашем роду људском.
Побожно празновање Сабора светих Анђела, света Црква је одредила за 21. новембар по новом календару, у народу познато као Аранђеловдан.
Поштујући анђеле и њихове ликове, ми тиме поштујемо Бога, њиховог и нашег Творца и Господара, који се родитељски о нама брине, додељујући нам анђеле на службу и заштиту.
