„Што је Бог саставио , човек да не раставља.” (Мт.19,6) Тим речима Господ потврђује нераскидивост хришћанског брака. Истакнуто и назначено је да постоји само један законит разлог за развод, а то је; неверство супружника. А св. оци о томе кажу:
Прељуба се најпре распламсава у срцу страстољубивог, да би након тога изазвала и телесну похоту, а жена која се улепшава ради тога, да би побудила жељу неуздржанима, већ чини прељубу у срцу своме, поручује и опомиње св. Василије Велики.
А св. Григорије Назијански подсећа и каже: „Блудник наноси штету самом себи, самог себе рањава стрелом бешчашћа. На основу изјава и мишљења о нарушавању брачне заједнице од стране светих отаца; можемо рећи: Прељубништво нарушава брачни споразум, понижава дечју племенитост, раскида родбинске везе и разара читав људски живот.
Разборитост и добра воља, уклањају сва неслагања на која се наилази и поравнава пут пред собом и ствара светле животне видике. Нама је дата свеопшта заповест да носимо терет једни другима; тим пре су дужни они који су међусобно толико блиски као супружници.
Нажалост, све је мање добре воље и разумевања у брачној заједници у овом времену опште животне борбе, како за голу егзистенцију тако и за општи престиж – да ли у материјалном смислу или друштвеној превласти.
Не постоји никаква одређена формула ни правило за брачну заједницу. Сваки брак је прича за себе. Супружници свој брачни живот обликују према својим потребама, али и могућностима. У општем животном метежу, битно је осмислити свој породични живот и дати му печат вредности, и у том случају проблема ће бити много мање, па и неразумевања.
Оно што постоји као правило – јесте морални закон. Морални закон је попут закона о саобраћају. Ако не водимо рачуна и не поштујемо тај закон, или ћемо платити казну или страдати. Зато, поштујмо закон своје савести, који је Бог уградио човеку, ради јачања карактера и духовне свести.
Говорећи о брачној заједници и свом односу у браку, један старији човек хвалећи се рекао је: „Ја и моја жена у браку смо 50 година и никад се нисмо ни посвађали: Његове речи делују ми неискрене, или ако је истина – онда је ту неко трпео, прокоментарисао је један богомудри човек.
И заиста, нема тог брака где није било искушења и одређених неспоразума, али величина човека као боголиког бића јесте, у решавању животних проблема. И тада, више него било шта друго, ценићемо једнодушје у породици и све ћемо учинити и усмеравати ка томе, да се у браку постојано очувају мир и спокојство, имајући у виду, да је брак стално доказивање.
Бити заједно не значи: памтити и незаборављати – него праштати и волети.
Света Петка – 27 октобар – Преподобна мати Параскева пореклом беше Српкиња. Рођена је у Епивату, граду између Силинврије и Цариграда. После смрти родитеља замонашила се, а затим отишла у Јорданску долину у којој се подвизавала до своје старости. Према посебном виђењу и позиву, вратила се у свој родни, град где се у првој половини 11 века упокојила.
Ова дивна светитељка, многопоштована у нашем народу, а посебно узор женском роду, оставила је као утеху одласком – пренос моштију из Београда у Румунски град Јаши, чудотворни извор на Калемегдану, где многи верујући притичу и у њему налазе лека.
Св. муч. Лонгин Сотник – 29. октобар – Ово је онај капетан који је предводио војнике на Голготи када је распет Христос. То је тај капетан који је у тренутку – када је Христос предао дух свој Оцу своме, и када се земља потресла а сунце помрачило узвикнуо: – Заиста овај беше Син Божји. (Мт. 27,54)
Капетан је тим својим речима, први прославио Христа.
Цар Ирод је намерио, да васкрсење Христово изобличи и прикаже, како су ученици Христови у току ноћи док су војници спавали, узели тело Христово. Капетан се први томе противио, чиме је изазвао гнев цара. Крштен од стране апостола, и сведочио је васкрслог Господа, док га војници по налогу цара не нађоше у његовом дому. Мирно је себе предао војницима, који су га посекли.
Св ап. и јеванђ. Лука и св. Петар Цетињски. Ова два велика светила Цркве Христове, живели су у различитом времену, а Црква их празнује заједно 31. октобра.
Св. апостол Лука био је један од седамдесеторице апостола. Написао је јеванђеље, али је био и лекар, а што је значајно зачетник је иконописа. Три пута иконописао је лик Пресвете Богородице и апостоле Петра и Павла. Страдао је мученички.
Св. Петар Цетињски је 1782.год. наследио митрополита Саву, али је у том моменту постао и господар Црне Горе. Сав свој живот витешки и свети, посветио је своме народу. Упокојио се 1830.год. а његове св. мошти почивају у манастиру Цетињском.
