У прошлом броју, говорећи о светим врачевима, бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану, истакнута је моћ чудотворства кроз оне које је сам Бог прославио. Шта су то чуда, ко су чудотворци, због чега данас нема таквих и сличних појава?
Чуда су чинили богоизабрани и богонадахнути људи још у Старом завету, а доласком Христовим и Његовим богочовечанским деловањем чуда су многобројна и јавна. „И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповедајући јеванђеље о Царству и исцељујући сваку болест и сваку немоћ у народу. И отиде глас о њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике, разним болестима и мукама обузете, и бесомучне и месечаре и одузете, и исцели их. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Дескапоља, и из Јерусалима и Јудеје и преко Јордана”. (Мт.4,23-25)
Прво чудо које је Христос начинио било је на свадби у Кани Галилејској, када је у тренутку недостатка вина у дому весеља, Христос од воде начинио вино. „Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у Њега ученици његови”.(Јн.2,1-12) Ово се јеванђеље чита на сваком венчању младенаца.
„И отишавши Исус оданде – из Капернаума – дође мору Галилејском, и попевши се на гору седе онде. И приступи Му народ многи, који имаше са собом хроме, слепе, неме, богаље и многе друге убоге, и положише их пред ноге Исусове и исцели их, тако да се народ дивљаше, видећи глуве где чују, неме где говоре, хроме исцељене, слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљева”.(Мт. 15,29-31)
Спаситељ је све оне, који су му приступали и тражили помоћ питао попут двојице слепих који су викали:„Помилуј нас сине Давидов. Верујете да то могу учинити? А они му рекоше: Да Господе. Тада се дохвати очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде. И отворише им се очи.”(Мт.27,31) Христос у сваком тренутку таквог приступа убогих, увек истиче значај вере у Њега и Његову божанску моћ.
Нека жена која је дванаест година боловала од течења крви пратила је Христа, и у великој гужви помислила је:„Ако се само дотакнем хаљине Његове оздравићу. И одмах стаде крвоточење, и осети у телу да оздрави од болести. И одмах Исус осети силу што изађе из Њега, и обазревши се рече: Ко се то дотаче моје хаљине? И рекоше му ученици његови: Видиш где те народ притиска, а питаш, ко се дотаче мене. А жена уплашивши се, дође и клече пред Њим каза Му сву истину. А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је, иди с миром…” (Мт.9,18-26)
Из овог исцелења видимо потребно изражену веру, али и снажну божанску моћ. Господ је у том тренутку осетио да је из Њега изашла сила – део Његове божанске снаге, која се прелила на унесрећену жену. У данашњем времену, имамо на стотине исцелитеља и биоенергетичара, који масовно изливају своју „моћ”. У поређењу са Христом, јасна је велика обмана.
Христови ученици гледајући Његова дела мислили су да и сами то могу чинити, али несрећни отац који се обратио Спаситељу ради исцелења бесомучног сина каже: „И доведох га ученицима твојим и не могаше га исцелити”. Када је Христос исцелио младића, приступише му ученици Његови насамо и упиташе:„Зашто га ми не могасмо изагнати. А Исус им рече: За неверовање ваше. Јер заиста вам кажем:Ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ће те гори овој; пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. А овај род се не изгони осим молитвом и постом.” (Мт.17,14-21)
Спаситељ је јасно и недвосмислен одговорио где се налази човекова духовна снага, а ту духовну снагу црпели су многи богоразумни људи, и чуда је било и дешавала се. У данашњем времену нема чуда, или их има мало, као што је и мала вера наша. У оваквом стању, рецимо: као што је рекао отац коме је Христос исцелио бесомучног сина:„Верујем Господе, помози моме неверју! ”
