По речима Св. Јована Златоуста, и осталих светих отаца, богатство само по себи није ни врлина ни порок, али према вољи онога који се њиме користи може да постане једно или друго.
„Ако ти употребиш богатство на дела човекољубља, онда ти је оно послужило поводом за добро. Богатство није зло, него је безаконо употребљавања богатства. Ја не кривим и не осуђујем богатство, него рђаву употребу богатства, трошење на распуство и непримерен луксуз”, истиче Св. Јован Златоуст.
Бог је Творац и Господар свега па и имовине. Она је Божји дар људима, поверен привремено под рачун ради умножавања. И сваки ће бити дужан да положи рачун Богу како је употребио поверени му дар. То је Господ јасно открио у својој причи о талантима.(Мт.25,14-30)
У јеванђељу има неколико прича о богатству и богатим безумницима, а једна од њих гласи: „У једног богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати летину своју? И рече: Срушићу житнице своје, саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја, и добра моја, и казаћу: Душо имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се. А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи узећу душу твоју, а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а небогати се у Бога.” (Лк.12.13-21)
Многим људима светска слава и људске почасти помуте памет, и они све напоре и средства употребе ради очувања и увећања истих. Колико се њих на грешан и недостојан начин докопало високог положаја, а ништа није варљивије и краткотрајније од људске славе. Многим богатим силницима није се ни име сачувало, а слава и оних чије је име историја сачувала легла је са њима у гроб.
Кад о штетности богатства, славе и уживања говоре људи који то нису имали, може се и посумњати у њихове речи, али кад то говори човек који је све то уживао – мора му се поверовати. Зато речи цара Соломона, као искрена исповест његова, и резултат његовог живота имају значај за правилну орјентацију људи. Јер ако је до положаја, он је био цар; ако је до богатства, он је био најбогатији човек свога времена; ако је до славе, његова мудрост и слава рашириле су се далеко; ако је до уживања, нико није умео тако да ужива као он. Па кад он после свега тога каже да је све то била таштина, ништавило и мука духу, онда је заиста тако.
Људи који се одају телесним уживањима постају робови својих страсти а ово ропство је, по уверењу светих отаца, најгоре ропство, и увек на крају доноси разочарење, тугу и бол. По мудрим речима светог Владике Николаја, у сваком пехару телесне страсти на дну се налази скорпија, а како су ти пехари веома плитки, скорпија је увек близу усана.
Сам Спаситељ о богатству каже: Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа нагризају, и где лупежи поткопавају и краду; Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где крадљивци не поткопавају и не краду.(Мт.6,19-20)
Превише је човек оптерећен својим животним потребама, а Христос опомиње:„Зато вам кажем; не брините се за живот свој, шта ће те јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнијиод хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, нити сабирају у житници, па опет и Отац небески храни. Нисте ли ви много претежнији од њих. И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане пољске, како расту, не труде се нити преду. А ја вам кажем, да ни Соломон не беше обучен, у свој слави својој као један од њих. А кад траву пољску, која данас јесте, а сутра у пећ баца, Бог тако одева, а како неће вас маловерни. Него иштите најпре царства Божјега и правде његове, и ово ће вам се све додати. Не брините се дакле за сутра јер сутра бринуће се за себе. Доста је сваком дану зла свога.”(Мт.6,25-34)
