Конфуцијанизам – Овим именом се назива учење кинеског мудраца Кунг – фу –цеа или Конфуција, тј. учитеља из племена Конг, који се родио око 551. године пре Христа.
У току свога живота, Конфуције се бавио различитим пословима: био је чиновник, учитељ, велики реформатор, али и изгнаник. Благодарећи свом многоструком и савесном раду, постао је све до данас најутицајнији човек у историји Кине.
Одушевљен историјском прошлошћу свога народа, у којој је видео „златни век”, Конфуције је имао за циљ да из те прошлости узме, развије и овековечи све оно што је најбоље. Како се то, по његовом мишљењу, најлакше и најбоље могло постићи развијањем и јачањем култа предака и државе, он је тражио да се народна прошлост, народна заједница и народна држава поштују. То поштовање је у ствари суштина Конфуцијеве религије.
Пре би се могло рећи да је конфуцијанизам један етички систем, а не једна религија. Тек у току времена он је добио свога бога. Тај бог је био сам Конфуције, кога су његови следбеници канонизовали првих година хришћанства. Педесет и седме године те ере почели су да му приносе жртве, док су му 609. год. подигли по један храм у сваком месту науке.
Године 1907. уврстили су га у ред највиших божанстава, а 1915. године огласили су његово учење за државну религију.
Мухамеданизам – Мухамед, оснивач мухамеданизма, родио се око 570 година после Христа у Меки, на Арабијском полуострву. Детињство је провео као сироче: без оца и мајке. Кад му је било 25 година оженио се богатом удовицом Хадиџом, са којом је имао два сина и четири кћери.
У четрдесетој години, мучен озбиљном сумњом, напустио је кућу и повукао се у пећину која се налазила у једном брду недалеко од Меке. Ту је Мухамед провео две године у молитви и размишљању. Мухамед је био визионар са честим сновиђењима, а када је напустио пећину био је убеђен да му је Бог ставио у дужност да буде пророк свога народа. Зато је он, одмах по повратку у Меку, отпочео да проповеда своју нову науку.
Мухамед је насупрот свог многобожачког народа учио да постоји један Бог или Алах који је свемоћан и свемудар, који је човеку предодредио судбину – звано фатализам или ксмет. Да би доказао своју преданост Алаху, сваки правоверни у животу треба да се држи светог записа у књизи звано Коран, а то је: Нема другог Бога осим Алаха и да је Мухамед његов посланик; Да се сваког дана пет пута моли – клања; Да чини добра дела, да пости у одређено време (Бајрам); Да макар једном у животу посети Кабу.
Ако се правоверни строго придржава Мухамедове науке заслужиће џенет (рај), а ако не – пакао. Своје учење Мухамед је узео од јудаизма и хришћанства, али их добро проучио и прерадио на свој начин, и тако створио и успоставио: мухамеданизам – ислам.
Пет година извора – Прошло је пет година када се тачно на Видовдан 2012. год. појавио први број текста, под називом – Извор православља у Новим кикиндским новинама. Уређење ове рубрике религиозног садржаја поверена је мојој маленкости. Нисмо се ограничили на дужину трајања рубрике, али у име Бога овај извор и даље тече, јер је неисцрпан.
Благодарећи таквом, животворном извору, на почетку 2016. год. рођена је идеја, да се тада већ велики број текстова преточи у једну књигу. Ову идеју, јавно су подржавали многи наши читаоци и верници, изражавајући задовољство што ће се сви дотадашњи текстови наћи сабрани на једном месту.
Почетком ове 2017. год. након напорног рада, припреме и произналажење финансијских средстава, изашла је из штампе књига са истим називом. За овакву вредну и квалитетну књигу благодарни смо Богу, редакцији и многим добронамерним људима.
Нажалост, велико усхићење и одушевљење наших читалаца, али и верника утихнуло је. Стога опет подсећамо све наше читаоце, а посебно вернике, на потребу ове вредне и квалитетне књиге, која као веронаука у кући даје одговор на многа животна питања. Надамо се да ће ова књига – Извор православља, наћи место у многим домовима.
