Драган Хајдин (39) са весеља на салашу код Малих Пијаца „мерцедесом“ кренуо да дочека на путу залутале музичаре које је ангажовао, а онда налетео на њихов аутомобил, а сем њега, смртно страдали наши суграђани Никола Радин (41) и Јована Којић (19), док је Мирослав Попов (46) тешко повређен
СТРАВИЧАН судар десио се 14. маја око 20,30 часова на магистралном путу Кањижа–Хоргош, у којем су три особе погинуле, а још три тешко повређене. Двоје мртвих су наши суграђани, а несрећу је преживео један Кикинђанин. Зла судбина је хтела да у трену страдају људи који су, по мраку и кишном и ветровитом времену, тражили једни друге, јер је требало да се друже и весле на салашу „Тандари” недалеко од Кањиже.
У судару „мерцедеса” и „форда” кањишких и кикиндских регистарских ознака погинула су оба возача – Драган Хајдин (39), из Мартоноша и Никола Радин (41), из Кикинде, као и Кикинђанка Јована Којић (19). Теже су повређени Мирослав Попов (46) из Кикинде, и Александар Пивић (35) из Београда, који су превезени у суботичку болницу, док је Хајдинова супруга Маја (36) задобила лакше повреде.
Душан Хајдин, отац Драганов, на салашу је кобног дана организовао Међународно такмичење у преферансу. Након надметања, планиран је забавни програм. У ту сврху домаћин приредбе ангажовао је трочлани бенд из Кикинде у саставу Никола Радин, Мирослав Попов и певачица Јована Којић. Троје музичара, по договору, аутомобилом су кренули на пут, али су се, након што су прошли Кањижу, загубили, односно нису знали где с магистрале да скрену према салашу. Јавили су то Драгану Хајдину, који је одмах пошао да их тражи. С њим су у „мерцедесу” били супруга Маја и његов кум Александар Павић. А онда је, као у најстрашнијим акционим филмовима, уследила језива сцена од које се крв леди у жилама.
„Мерцедес” је, при великој брзини, на магистралном путу Кањижа–Суботица, код раскрснице према Мартоношу, ударио право у „форд” у којем су били управо они којима је пошао у сусрет. Аутомобил с Кикинђанима од силине ударца прелетео је металну ограду саобраћајнице и завршио на расквашеној ледини. Спасилачким екипама МУП-а требало је прилично времена да погинуле и повређене, уз пуно мука, извуку из непрепознатљивих олупина. Увиђај је обавио дежурни у сенћанском Основном јавном тужилаштву, који је наложио да се тела погинулих, ради обдуције, превезу на Институт за судску медицину у Новом Саду.
Надлежни у Полицијској управи Кикинда и Тужилаштву у Сенти саопштили су нам само штуре податке о стравичном догађају. Тачан узрок судара, односно ко је крив за трагедију, из формалних разлога, утврдиће истрага. Уколико је то уопште битно – јер обојица возача нису међу живима.
Све у свему три породице у трену су завијене у црно. Три су жртве судара, ако је то коначан списак погинулих, јер су двојица тешко повређених мушкараца у критичном стању. Наша суграђанка Милица Попов изгубила је брата Николу Радина, а лекари се боре за живот њеног супруга Мирослава Попова.
Очајна сам, још не схватам шта се то десило. Вратила сам се управо из Суботице. Лекари ми ништа конкретније нису рекли у каквом је стању Мирослав. Слутим да не ваља, али се надам да ће пребродити кризу. Муж и брат одавно су били у бенду, ишли на свирке с времена на време, када их неко позове. Тако је било и овога пута – прича, у сузама Милица, запослена, иначе, на бензинској пумпи, мајка две ћерке.
Јелена Радин, нема од бола, у црнини, дочекала нас је на прагу породичног дома у кикиндском приградском насељу Баранда. Уз њу је, поред родбине и пријатеља, и син јединац Марко. Њен супруг Никола је, иначе, по занимању био професионални ватрогасац, а радио је у служби обезбеђења у Ливници. Од музике је зарађивао додатни динар. Из тих разлога пошао је с колегама на славље код Кањиже, испоставило се – на своје последње путовање. Био је, кажу, изузетна личност. Радан и вредан, дружељубив, спреман свакоме да помогне. Лепоту је налазио свугде, понајвише у музици, својој великој љубави.
Превелика туга у кући млађане Јоване Којић. Девојка за пример, сви у Кикинди се слажу. Одликаш у Економској школи, омиљена у најновијој генерацији матураната. Музика јој је била велика љубав.
Милица и Радован Петров – баба и деда погинуле Јоване
Од када је проходала била је ведра, весела – говори, јецајући, њена бака Милица Петров. – Увек је певушила. Била нам је све. Када се, онако лепа и најсмејана, појави на капији, мене и супруга Радована сунце огреје, па заборавимо на строст и болест. Боже, што нам је узе?! Што ниси нас старе?!
Јованин отац Предраг, запослен је у фабрици „Тоза Марковић”, а мајка Драгана држи сервис за чишћење просторија. Предраг и Драгана имају још једну ћерку, двадесетпетогодишњу Дејану. Породица за пример, са златном децом, кратко кажу комшије из Албертове улице, у којој је кућа Којићевих. Сви тугују за Јованом. Драгиша Момчилов кумовао је приликом рођења обеју ћерки Којића. Кратко ће: „Тако добро дете мајка више не рађа”. Рече човек, па заплака.
БИЛА СВА ОД ПЕСМЕ
Драгиша Петров, ујак погинуле Јоване
Јованин ујак Драгиша Петров, иначе полицајац који службује у Новом Саду, дрхтавим гласом прича о својој мезимици:
Требало је, тако смо се недавно договорили, да идемо у Нови Сад, да Јовани купимо гардеробу за матуру. Долазила је недавно код мене, да видимо који ће факултет уписати. Њу и другарице возио сам где год су хтеле. Баш је било лепо. Радовао сам се сваком њеном успеху и напретку. Сва је била од песме. Певала је из превелике љубави према музици, зарада јој је била небитна. Остали су снимци…Срце ће ми пуца од бола…
ОСТАЛО ТРОЈЕ ДЕЦЕ
Драган Хајдин је из света бизниса. Био је истакнути спортски радник, потпредседник кањишког фудбалског тима. Иза себе је оставио супругу и троје деце, судбина је хтела да оно најмлађ,е дан пре трагедије, крсти. Отац му је власник фабрике за прераду зачинског биља и сушеног поврћа у Мартоношу.
ТУГА ДО НЕБА
Јованини другари из разреда тугују за њом
Јована Којић сахрањена је 17. маја на Градском гробљу. Сем њених укућана, рођака и пријатеља, сахрани су присуствовали сви ђаци и професори Економске школе, као и велики број њених суграђана, сигурно њих више од хиљаду. Дирљив је био опроштајни говор Јованине најбоље другарице Јоване Будар:
О свему смо се поверавале једна другој. Где си сада да ме утешиш?! Где си сада када си ми најпотребнија?! Данас је дан растанка, а ја тражим део твога загрљаја. Почивај у миру. Нека те анђели чувају.
Потом су тамбураши засвирали „Тихо ноћи”, па школски другари своју другарицу испратили песмом „Имам један живот”. Камен да сузу пусти.
Јуче је, такође на Градском гробљу, био погреб Николе Радина. Истоветан амбијент као и претходног дана. Туга до неба. Скоро у исто време на православном гробљу у Кањижи на вечни починак испраћен је Драган Хајдин.
