ПОЛИЦИЈА НАКОН ДВОДНЕВНЕ ПОТРАГЕ ПРОНАШЛА ВРЕМЕШНОГ СУГРАЂАНИНА
- НЕСТАЛОГ МУШКАРЦА НАШЛИ У ПЕРИФЕРИЈИ
- Дементног Ј.Д. (70), који је одлутао од куће, екипа за потраге ПУ, након даноноћне потраге по киши и ветру, уочила како лежи у шипражју канала у појасу Виноградске улице и одмах га превезла у болницу
Четворо припадника МУП-а из нашег града за радни ангажман, који се слободно може назвати и племенитим подвигом, заслужују честитке, јер су суграђанина Ј.Д. (70) отргли од сигурне смрти. Сати су, наиме, одлучивали о старчевој судбини. Да није било одважних и савесних људи у плавој униформи, загубљен на непрометној локацији, у густом, тешко приступачном, шипражју – сигурно би скончао.
Нестанак Ј.Д. пријавила је његова супруга. Усплахирена, сва од бриге, банула је у полицијску станицу. Објаснила је да јој је муж неприметно изашао из куће и да га већ неколико часова нема.
Обишла је претходно комшилук, ишла и у околне улице, звала рођаке и познанике. А од мужа ни трага ни гласа.
С разлогом се жена забринула. Напољу је било хладно, уз кишу, која је непрекидно сипила. А изгубљени, за невољу, дементан, па није свестан где је, шта се дешава и шта може да га снађе. На сцену је одмах ступила специјализована уходана екипа за потраге на челу са инспекторком Маријом Жаркић, у којој су још били млади, али већ искусни полицајци Драган Нединић, Роберт Дели и Синиша Шибул.
Одредили смо шири простор на коме би нестали могао да буде – прича Марија Жаркић. – Ништа нисмо хтели да препустимо случају. Кренули смо буквално од улице до улице, пажљиво, педаљ по педаљ, прегледали терен. Журили смо, јер време није радило за нас, а поготово за изгубљеног суграђанина. Пао је мрак, али се нисмо предавали…
Опсежна потрага окончана у близини старе пруге за Мокрин
Целу ноћ је полицијска четворка „чешљала” мрачне периферне сокаке, али и околне ледине, јамуре и баруштине. И сутрадан су, у поподневним часовима, Марија и њене колеге у запуштеном шумарку, у појасу скрајнуте Виноградске улице, на корак од вијугаве козје стазице, у високој трави, уочили – једва приметну мушку ципелу. Марија нам предочава срећан епилог драматичне приче:
Охрабрени, наставили смо потрагу. После неколико минута зашли смо у канал зарастао у густо, тешко проходно, растиње, и ту уочили особу коју тражимо. Човек је, мокар од главе до пете, скоро непомично лежао у блатњавој локви. С њим се није могло комуницирати…
На срећу, Ј.Д. жив је пронађен. На радост своје брачне другарице, невољне, иначе, да на ову тему разговара с новинарима. Задовољни су и вредни полицајци, који су успешно обавили деликатан задатак, па од надређених, за награду, похваљени.
ОПОРАВАК
Седамдесетогодишњи Кикинђанин, чим је пронађен, хитно је превезен у градску болницу. Лекари су га детаљно прегледали и с обзиром на то шта му се десило, скоро с неверицом, констатовали да му витални органи нису страдали, али и закључили да му, онемоћалом, без хране и воде, не би било спаса да је по кијамету и наредну ноћ провео под ведрим небом. Полако се Ј.Д. опоравља, након што је из болнице послат кући.
