БАНАТСКИ КИКИРИКИ
Владимир и Мартина Крстоношић у свом пољопривредном газдинству годинама уназад уводе иновативне начине производње, а баве се и узгојем култура које нису уобичајене за нашу средину. Започели су и производњу кикирикија, а откуд то да се у равном Банату производи махунарка која потиче из Јужне и Централне Америке и Мексика наш саговорник каже:
–Осамдесетих година прошлог века, када сам био мали, овде се гајио кикирики у баштама и све се радило ручно. Производња кикирикија није нова, али сам је ја пренео на њиву. Уместо ручно, сада се све ради уз помоћ механизације. Технологија, по којој ја узгајам кикирики потиче из јужне Русије. Климатски услови су мање-више исти. Кикирики се сеје касно да би се избегли позни мразеви и мора се скинути са њиве до краја октобра – додаје Владимир Крстоношић.
Крстоношић напомиње да свако ко је узгајао соју и кромпир може да гаји и кикирики. У раним фазама је соја, у позним кромпир. Кикирики неуједначено и теже ниче, тако да је после сетве неопходно прскање хербицидом, а након ницања хербицидом који се промењу у соји против широколисних и усколисних корова. Када цветање постане бујно потребно му је загртање.
-Кикирики расте у земљи тако да се прво вади, а након тога бере. Постоје специјалне машине за вађење кикирикија. Ми га вадимо вадилицом за кромпир. Ако узмемо да је једно зрно дало једну биљку на њој ће бити 10 до 15 махуна у којој је најчешће два зрна кикирикија – каже Крстоношић.
Након вађења кикирики остаје на њиви да се просуши. Доноси се кући и рашири се како би се даље сушио. Следи ручно брање.
План породице Крстоношић је што више производе уз помоћ механизације, али и да се прошире површине.Потражња за овим производима је већа него што су Крстоношићи очекивали.
