ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ

Васељенски сабори – а било их је седам – сазивани су са циљем да се разреше грешна учења изазвана у Цркви. Таква погрешна учења која су ширили извесни учитељи Цркве Христове називани су јеретичка учења и на Саборима су осуђена, а јеретици анатемисани. Исте недоумице разрешене су и канонски утврђене, а такође су доношене канонске одлуке везане за богослужбени живот и рад Цркве Христове.

Први Васељенски Сабор – Овај Сабор сазван је и одржан у Никеји 325. год. у време цара Константина са разлогом да отклони забуну коју је својим погрешним учењем створио Арије, свештеник Александријски. Он је ширио учење да је Христос створен од Бога у времену, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је 318. Светих Отаца, који су осудили Аријево учење, а њега анатемисали пошто се није покајао. Још је Сабор коначно утврдио Символ вере, који је касније допуњен на Другом Васељенском Сабору. О Другом лицу Свете Тројице о Богу Сину у Символу вере је утврђено, а другом члану гласи: „И у једнога Господа Исуса Христа Сина Божијег од Оца рођеног пре свих векова, Светлост од Светлости Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног а не створеног, јединосушног Оцу кроз кога је све постало”.

На Првом Васељенском Сабору учествовали су многи знаменити светитељи: Свети Николај Мирликијски, Свети Спиридон, Свети Атанасије, Свети Макарије Јерусалимски, Свети Александар Александријски, Свети Јевастатије Антиохијски, Свети Јевсевије Кесаријски. Недеља седма по Васкрсењу посвећена је Светим Оцима Првог Васељенског Сабора. На овом Сабору, поред утврђивања Символа вере, утврђено је и време празновања Ускрса.

Други Васељенски Сабор – У време цара Теодосија сазван је овај Сабор 381. год. у Цариграду како би разрешили погрешно учење Македонија Патријарха Цриградског. Овај духоборни патријарх погрешно је учио да је Дух Свети твар Божја, а не испостас божанства, раван испостаси Оца и Сина и са овима једнобитна. Како Македоније није хтео да се покаје, Сабор га је осудио и анатемисао, а Никејски сабор је допуњен и догматски је утврђено учење о Светоме Духу. У осмом члану Символа вере каже се: „И у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином заједно поштује и слави, који је говорио кроз пророке”. Сам Спаситељ сведочи како за Себе, тако и за Треће Лице Свете Тројице: „A кад дође Утешитељ кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух истине који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене”. (Јн. 15, 26)

Трећи Васељенски Сабор – На овом Сабору који је одржан у Ефесу 431. год. у време цара Теодосија Млађег, расправљало се о Несторијевој јереси. Несторије је био патријарх цариградски и учећи тврдио да је Богородица само човекородица, што указује и на погрешно учење о Богочовечанској природи Сина Божјег. На Сабору се окупило 200 Светих отаца, а како се Несторије три пута није одазивао Сабору, исти је осудио његово погрешно учење, и лишио га чина, а затим протерао. Осим тога, потврђене су одлуке Првог и Другог Васељенског Сабора, а нарочито истакнуто формирање Символа вере – Никео-цариградски заповедивши да нико не сме да мења речи ни смисао овог Символа.

Свети Оца су потврдили да је Пресвета Дјева – Богородица, што значи да је родила Сина Божјег. Потврда да је она Богомајка сведочи и њен сусрет са Архангелом Гаврилом, што је записао јеванђелист Лука. Ушавши к њој, Анђео рече: „Радуј се благодатна, Господ је с Тобом, благословена си ти међу женама!” А она видевши Га, уплаши се од речи Његове и помисли: „Какав би био овај поздрав?”
И рече јој анђео: „Не бој се Марија! Јер си нашла милост у Бога. И ево, затруднећеш и родићеш сина и надени Му име Исус…” (Лк. 1,28 – 38)