- 19. VIII 2016.
Треће године своје божанске проповеди Господ наш Исус Христос све чешће је говорио ученицима о Свом страдању, али и ослави Својој после страдања. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило учебнике, Он Премудри, желео је да виде део Његове божанске славе па зато узе три своја ученика: Петра, Јакова и Јована, изиђе са њима на гору Тавор.
„И преобрази се пред њима, и засија се лице Његово као сунце, а хаљине Његове постадоше беле као снег. И гле, јавише се Мојсеј и Илија који с њим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице; Теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији. Док они још говораше, гле, облак сјајни заклони их, и глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Њега слушајте. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома и приступи Исус, дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се. А они, подигнувши очи своје, никога не видеше до Исуса сама. И кад силажаху са горе, заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте што сте видели, док Син Човечији из мртвих не васкрсне”. (МТ. 17, 1-9)
Због чега је Господ узео само три ученика и повео на Тавор, а не све? Како Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља кога ће он издати, а њега самог Господ није хтео да остави под гором, да касније не би могао да правда своје издајство.
Такође, Спаситељ је кроз уста Мојсеја рекао: „На речима два или три сведока да остане ствар” (V Мој. 19, 15). Сходно овоме, Христос је сам рекао: „Где су двоје или троје сабрано у име Моје, ту сам и Ја међу њима”. Њих тројица представљају три главне добродетељи: Петар – веру, јер је он први исказао своју веру у Христа као Сина Божјег, Јаков – наду јер је с надом у обећање Христово први положио живот свој за Господа, Јован – љубав, јер је на прси Господње наслоњен био и под Крстом Господњим остао до краја.
Због чега се Господ преобразио на гори – на висини, а не у долини, и то ноћу? Због тога да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер певање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије. То је Господ учинио ноћу, јер је подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер сакрива сву красоту земаљску, а открива красоту звезданог неба.
Такође се поставља питање, збо чега су се крај Њега у тренутку преображења појавили Мојсеј и Илија? Због тога да се разбије јеврејска заблуда да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима.
Преобразивши се на Тавору, господ је показао да је преображење људске природе неопходна потреба у богочовечанском подвигу спасења света од греха, зла и смрти. Спасење је немогућно без прображења људске природе Богом, из грешне у свету, из лоше у добру, из тамне у светлосну, из смртне у бесмртну.
Својим преображењем Богочовек је преобразио образ Божји у човеку, и заблистао у своме првобитном божанском сјају и лепоти, јер је смисао и циљ Богочовечанског преображења: Вратити човека на образ Божји као суштину човекова бића; успоставити боголикост душе човекове у њеној безгрешној лепоти, и тако разгреховљеној осигурати човеку вечни живот.
Светли дан Христовог Преображења јесте дан просвећења и обожења људске природе. Спаситељево Преображење јесте дан просвећења и обожења људске природе, али је и извор непресушне прображајне силе, која преображава сву твар и сва бића.
На дан Преображња, у складу са древним хришћанским обичајем, у православним храмовима врши се освећење грожђа и осталог воћа.
