Пре свечаног Христовог уласка у јерусалимски храм – што наша Црква празнује као Цвети, претходи одлазак са својим ученицима у Витанију како би посетио своје пријатеље, праведног Лазара и сестре му Марту и Марију. Христос знајући да је Лазар уснуо, каже својим ученицима:
„Лазар пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим. Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао устаће. А Исус им беше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна. Тада им Исус рече отворено: Лазар умре. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете, него хајдемо њему” (јн. 11, 11-15)
Када је Христос са ученицима стигао у Витанију који је био близу Јерусалима, пред домом Лазара дочекале су Га уплакане сестре Марта и Марија, као и мноштво народа. Тада рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог. Рече јој Исус: Ја сам васкрсење и живот који верује у мене, ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене, неће умрети вавек. Верујеш ли ово?Рече му: Да Господе! Ја верујем да sи ти Христос Син Божји који долази у свет”. (Јн. 11, 21 – 27)
Када Христос саосећа у болу Марте и Марије, и сам плаче. Он тиме потврђује своју човечанску природу. У тренутку када прилази Лазаревом гробу и каже: „Лазаре изађи напоље”, Он изражава божанску личност и васкрсава Лазара. Тиме Спаситељ предображава и своје славно, али и свеопште васкрсење.
И када се приближише Јерусалиму и дођоше Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика говорећи им: „Идите у село што је пред вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите и доведите ми. И ако вам ко рекне што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.
А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори: – Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарету. А ученици отидоше и учинише како им заповеди Исус. Доведоше магаре, и метнуше на њега хаљине своје и уседе.
А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу. А народ који иђаше пред њима викаше говорећи: – осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то? А народ говораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога“. (Мт. 21, 1-11)
„И ушавши у храм, стаде изгонити оне што продаваху у њему и куповаху, говорећи им:
Дом мој, дом молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку. И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да Га погубе. И не налажаху шта би му учинили, јер сав народ беше прионуо уз њега слушајући Га”. (Лк. 19, 45 – 48)
„И изишавши Исус иђаше од храма, и приступивши му ученици његови да му покажу грађевине храма. А Исус им рече: Не видите ли све ово ? Заиста вам кажем: Неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути”. (Мт. 24, 1-2)
Прекор Јерусалиму: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте! Ево ће вам се оставити кућа ваша пуста. Јер вам кажем: Нећете ме од сада видети док не речете: – Благословен који долази у име Господње”. (Мт. 23, 37-39)
„И када ирече Исус ове речи, рече ученицима својим: Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечји биће предан да се разапне. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа; и саветоваше се како би Исуса на превару ухватили и убили. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио“ (Мт. 26, 1-5)
Следи Јудин договор да изда Христа, затим Тајна веера на којој је Христос установиоСв. Тајну евхаристије – причешћа, прање ногу својим ученицима, а тада одлазак у Гетсимански врт, где се молитвом припрема за вољну жртву. Даљи догађаји до хватања и суђења Христу, изложени су у претходна три броја.
