Ослободити се себе значи победити себе, победити своје слабости, поробити сва искушења, а највећи благодатни дар од Бога – слободну вољу уградити у јачању хришћанских врлина. О слободној вољи Aпостол Павле каже, али и опомиње:„Све вам је дозвољено, али вам није све од користи”. Дакле, морамо разумно испитати и одмерити шта је корисно за наше тело и душу.
Говорећи о Апостолу Павлу, морамо се подсетити његовог обраћања у хришћанство, када је као Савле прогонитељ хришћана, постао крштени Павле. Он је крштењем и примањем Христа у себе, као прво ослободио себе од себе – ослободио се свога прогонитељског духа, и чврсто усадио у своје духовно биће хришћанску слободу, коју је почео ширити око себе ватрено проповедајући хришћанство по целом свету.
После Христових ученика и апостола, следи на хиљаде Његових следбеника који проповедајући Свето јеванђеље обнављају себе. У тој светој делатности, они се ослобађају себе тако, што више нису робови – зависници својих страсти, свог богатства и својих пожуда.
У тој непрегледној реци препорођених и ослобођених нашао се и богоизабрани родоначелник Српског народа – Свети Сава. Иако је као принц Растко, најмлађи син Стефана Немање на двору имао најбоље услове тога времена за узрастање једног принца, он се већ у својој седамнаестој години ослобађа себе. Тајно са светогорским монасима одлази у манастир Ватопед, где прима монашки постриг. Какав је Бог са њиме имао план, сведоче његова каснија грандиозна дела, која је учинио за Српски народ као поглавар Српске цркве.
Његовим путем у старости, пошао је и отац Стефан, ослободивши се и власти и богатства, и као монах Симеон наставља – живот уз свог сина Саву. Њихов пут следе свети српски краљеви и многобројне српске народне вође, који су само ослобођени могли да остваре велика дела.
Само онај човек који има у себи дух слободе, слободан је сам по себи и није заробио себе собом, већ је ослободио себе, тај може доносити слободу и другима. Често нам постаје нејасно зашто се чувамо да нам неко други не узме слободу, а сами се заробљавамо, а то је заробљење опасније него да вас други зароби.
Како ослободити себе од себе и ширити слободу према другима? Сам Спаситељ дао нам је правилно упутство. Он каже:„Без мене не можете чинити ништа”.(Јн.15,5) Он говори овде о добру, а не о злу. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. „Ја сам чокот а ви лозе” рекао је Христос. Шта могу лозе без чокота, могу ли расти и плод донети? Могу се само сасећи и у пећ бацити.
Спаситељ не позива човека само да доноси род достојан плате своје, него га призива савршенству и каже:„Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески”. Свакако да нам се то чини недостижним, имајући у виду све слабости човека, али могућност постоји, јер човек је створен као боголико биће, у то су нас уверили многи богоизабрани људи, како у Старом тако и у Новом завету, као и у нашем народу.
У данашењем времену, такав Христов призив прихватио је један млад човек – спортиста баш у нашем народу – тениски рекет број један у свету, Новак Ђоковић. Он је на време сишао са спортских небеских висина и уподобио се са људима – ослобођен и славе и богатства. Понаша се достојно спортског великана, јер је васпитан у православној породици, и као такав је озбиљан, дисциплинован, одговоран, вредан и посвећен. Посвећен је својој породици. Своје родитеље воли и поштује по заповести Божјој, и ту налази снагу и подршку. Своје велике успехе посвећује својој супрузи Јелени и сину Стефану јер је ту чистота брачне и породичне љубави, пуни благодати Божје. Новак говори неколико светских језика, и непрестано се усавршава и промишља.
Баш зато, како он то ради, и како осваја све око себе својим шармом и талентом, не треба да нас чуди тврдећи; сада је показао целом свету. Не показује он то свету, он то показује нама, све време. Следимо га, и победимо себе и нађимо себе.
