Данас многи желе да попуне празнину у својој души, да утоле своју духовну глад и жеђ. На том путу наилазе на разне секте, лажне пророке и видовњаке. Многи од њих се позивају на Свето писмо, тумачећи га онако како њима одговара. Нажалост, многи од нас слабо познају Свето писмо, тако да наивно прихватају оно што им нови „учитељи и пророци” говоре. Сви они посебно нападају Православну цркву, јер знају да је једино она истински чувар правог учења које је садржано у јеванђелској науци, а то значи да поседује Апостолско пријемство. Они добро знају да је jедино Православна црква живи Богочовeчански организам, Тело Христово. Сам Господ је прорекао да ће се појвити многи лажни пророци и учитељи: „И тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос; или ено онде, не верујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци,и показаће знаке и чудеса да би ако је могуће преварили и изабране. Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапред”. (Мк. 13,21-23)
Истина се налази у Цркви, она је стуб и тврђава истине (I Тим. 3,15). Бог је глава и животни принцип Цркве, а Он је Истина (Јн. 14.6.) Према томе, Црква је од Истине и на Истини саздана, истина се у њој садржи. Црква истину проповеда и шири по свету, чува је и брани од оних који њу хоће да изопаче и оскрнаве. У томе, она је досад успела силом Онога који у њој живи и њом управља.
Прву јерес почетком четвртог века изазвао је александријски свештеник Арије, тврдећи и лажно учећи о Другом лицу Свете Тројице Богу Сину, тврдећи да је створен – рођен у времену, и да није превечни Син – Бог Логос. Тим поводом сазван је Први Васељенски Сабор у Никеји 325. год. који је Арија анатемисао, а његово лажно учење осудио. На овм Сабору утврђено је седам чланова Символа вере, а у другом члану формулисана је Његова јединосушност Оцу, где се каже: „И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, а не створеног, јединосушног Оцу, кроз кога је све постало”. И четврти, пети и шести Сабори спорили су сеса погрешним учењем . монотелитска јерес – о Сину Божијем и Његовој Богочовечанској улози.
На Другом Васељенском сабору спор се водио о погрешном учењу Трећег лица Свете Тројице – Богу Духу Светом, који је изазвао Македоније патријарх Цариградски.
О Духу Светом сведочи сам Спаситељ говорећи: „Ако имате љубави према мени, заповести моје држите. И ја ћу умолити Оца и даће Вам Духа Утешитеља да буде са вама вавек. Духа Истине, којега свет не може примити, јер га не виде нити Га познаје, јер у вама стоји, и у вама ће бити” (Јн. 14,15-17).
На Трећем Васељенском Сабору, спор се водио око погрешног учења о Пресветој Богородици који је изазвао Несторије патријарх цариградски, тврдећи да је она човекородица, што умањује и величину Богородице и Сина Божјег. О Богородици у јеванђељу сведочи Свети јеванђелист Лука, како сусрет са благовесником Архангелом Гаврилом, тако и са Јелисаветом, мајком Светог Јована Крститеља, а то је довољно о њеној улози Мајке Божје.
Седми Васељенски Сабор је расправљао и водио спор са иконоборством, да би коначну победу поштовања икона доживели 842. године када су иконе враћене у Цркву залагањем малолетног цара Михајла и мајке му Теодоре.
Све ове јереси укратко смо поменули да бисмо се подсетили на најтеже јереси у историји Цркве Христове, али и да бисмо указали на њихове следбенике до данашњих дана. Све секте и погрешна учења засноване су на темељу прахришћанских јереси, а ти значи да немају канонско утемељење, и противе се најсветијим вредностима. Нашу Свету Цркву и нас краси вера у Тројединог Бога, Оца и Сина и Светога Духа, као и кроз поштовање Богородице, светих божјих угодника, Светих моштију, Чаног крста, икона, и обогаћена је крсном славом, традицијом, наслеђем, што све секте заједно немају. Потребно је да само обогатимо себе, истинском вером православном и потпуним знањем и тада ћемо у сваком човеку који покушава да придобије нашу душу из света погрешног учења препознати, а себе и своју веру сачувати.
