Ускршњи пост ове 2016. године почиње 15. марта и траје до 30. априла. Прва недеља Великог часног ускршњег поста посвећена је православљу и успомени на 7. Васељенски сабор молитвено славећи победу над иконоборцима. Како су иконоборци били упорни у својој заблуди, настављени су проблеми по питању икона. Тек доласком на престо малолетног Манојла и мајке му Теодоре иконе су враћене у Цркву. Ово се догодило у Прву недељу Ускршњег поста 842. године.
На овом последњем Васељенском сабору решено је како поштовање икона, тако и утемељење светих моштију у антимис који је положен на Часном престолу и без кога се не може извршити Света литургија.
Свете иконе су изображени ликови како Спаситеља, Пресвете Богородице, тако и светих, оних које је Бог прославио, а и они Бога својим богоугодним животом. Иконе су духовни прозор кроз који гледамо у свет божанске премудрости, љубави и истине. Оне су историја божјег плана, од стварања преко богонадахнутих пророка до Спаситељеве месијанске јеванђелске проповеди, страдања, Васкрсења, Вазнесења, Силазак Светог Духа на апостоле. Та историја наставља се путем Христових светих апостола и ученика, страдалника, исповедника.
Прва икона је чудотворна, пројављена Нерукотворена икона Спаситеља, коју је Он послао цару Авгару. Зачетник иконописа је Св. апостол и јеванђелист Лука, који је иконописао лик Пресвете Богородице – два пута, и свете апостоле Петра и Павла. Ово је потврда најдубље историје иконографије коју је благословио сам Господ Исус Христос. Од тада до данас, иконописано је безброј икона, светих слика, а мноштво од тих су Свете чудотворне иконе. Између многобројних икона, где је пројављена сила Божја кроз исцељење, сведочи и познати руски књижевник Максим Горки у свом делу „Исповест ”, где описује исцељење тешко оболеле девојке под иконом Пресвете Богородице у манастиру Седмиозерске пустиње и многа, многа друга исцељења.
Свете мошти
Божји угодници за време живота на земљи били су храмови Светога Духа. А по пресељењу њихових душа на небо, у Царство небеско, њихова света тела остајала су нетрулежна и чудотворна. Као што је благодатна сила Божја деловала кроз светитеље за њихова живота, тако је она продужила дела и кору њихова тела – мошти. Та благодатна сила пројављивала се и пројављује у виду многобројних исцељења. У нашој Цркви, поред многобројних светих моштију, најпознатији је Свети Василије Острошки, где се река поклоника и невољника непрестано прелива и где је потврђено безброј чудотворних исцељења.
Преподобни Герасим Јордански – 17. март
Овај знаменити светитељ најпре се подвизао у мисирској Тиваиди, да би касније прешао на Јордан и тамо основао манастир са братством од 70 монаха, који и дан-данас постоји. Он је устројио нарочити устав за свој манастир. Сваки монах би пет дана у својој келији проводио плетући кошнице, а у суботу и недељу сабирали би се у манастирску цркву на молитву као и заједничку посну трпезу. Том приликом сваки монах би пред игумана приносио свој рад из претходних пет дана. Преподобни Герасим учесник је четвртог Васељенског сабора у Халкидону, а његов најпознатији ученик је Свети Киријак Отшелник. Једном виде лава где риче од бола, јер му беше трн у нози, Герасим приђе, прекрсти се и извади лаву трн из ноге. Лав се тако укроти да пође за старцем у манастир где остаде – до његове смрти 475. године када је и сам свиснуо од бола и туге.
Многи монаси и свети оци били су са животињама у великој љубави, а старац Зосим о животињама каже: „Погледај коња, животиња велика човеку блиска, за човека ради. Погледај лепоту његовог лика, кротост и незлобивост у очима његовим. Каква оданост човеку који га често и бије, а њему нема никаква греха, јер све је савршено, све осим човека и са њима је Христос још пре него са нама” („Браћа Карамазови”, Ф.Достојевски)
У првој глави постања, стих 27, Бог ствара човека по своме лику. У наредном стиху, поверава му власт над животињама, да би одмах у следећем стиху човеку и животињама за храну дао биље. Дакле, животиње нису поверене човеку ради утилитарне употребе, већ да би се о њима старао.
