Познато је да Христос није био омиљен од стране јеврејских старешина, напротив, пратећи Га често су му постављали провокативна питања као и замке, не би ли нашли у Њему кривице. Христос им је давао увек мудре одговоре, као и овог пута када је био у храму учећи народ.
„И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу овo чиним. Крштење Јованово откуда беше, с неба или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте? Ако ли речемо од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. И одговарајући Исусу рекоше, не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу ово чиним”. (Мар. 11, 27-33)
Ово је било једно од првих питања постављено Христу, а затим су следиле многе замерке попут Његовог учешћа у дан суботњи.
„И догоди се кад Он иђаше у суботу кроз усеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. А фарисеји му говораху: – Погледај шта чине у суботу што није дозвољено! А Он им рече: Нисте ли никада читали шта учини Давид кад би у невољи и огладне он и они што беху с њим? Како уђе у дом Божји за време Авијатара првосвештеника и поједе хлебове предложења које нико није смео јести осим свештеника, и даде им онима што беху с њим. И говораше им: Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради. Зато је Син Човечји господар и од суботе”. (Лк. 6, 1-5)
Када је Христос у синагоги угледао савијену жену која није могла осамнаест година да се усправи призвао је себи и рекао јој:
„Жено, ослобођена си од немоћи своје! И стави на њу руке, и одмах се усправи слављаше Бога. А старешине синагоге, негодујући што је Исус исцели у суботу, одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити; у ове долазите те се лечите, а не у дан суботњи. А Господ му одговори и рече: Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свога вола или магарца од јасала и води да поји? А ову кћер Аврамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботњи!
И док Он ово говораше, стидеше се сви који Му се противише; а сав народ радоваше се за сва славна дела што им Он чињаше”. (Лк. 13, 10-17)
Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради. Зато је Син човечји господар и од суботе. Ове речи Спаситељ је изговорио, не само што је господар суботе, већ свакога дана, а човека је као круну свега украсио. Да је Христос Богочовек, потврдио је и Отац небески на Гори Тавор, када је Син Божји преобразио пред својим ученицима, у присуству два највећа старозаветна пророка Мојсеја и Илије. „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Њега слушајте”. (Мт. 17,5)
Отац небески овим речима поручује да од тог тренутка треба слушати Христа, а не Мојсија и Илију. Зашто? Зато што је Спаситељ својим доласком роду људском најпре донео мир и љубав, а то је темељ Новог завета и Његове јеванђелске проповеди. Док Стари завет каже: Око за око – зуб за зуб. Овом променом Христос није укинуо Стари завет, Он га је само испунио и потврдио својим животом, и својим учењем, страдањем и васкрсењем.
„Да Христос није васкрсао, узалуд би била вера наша и надање наше”, поручује апостол Павле. Због тога је за нас хришћане, дан Христовог вакрсења – недеља празник над празницима, и којој посвећујемо највеће поштовање. Субота је дан када је распети Христос сишао у Ад, где је старозаветним праведницима проповедао своје јеванђеље. Због тога и ми поштујући суботу, посвећујемо је нашим упокојеним милим и драгим.
