- Вучићевим следбеницима једино победа изостала у Сајану са већинским мађарским живљем, у којем је, као што се могло и предвидети, победио кандидат СВМ. Грађани се у потпуности оглушили о позив дела опозиције на бојкот, а излазност осетно већа него на претходне две трке за „кнезове” 2008. и 2012. године
Скоро потпуни тријумф кандидата владајуће партије на недељним изборима за председнике месних заједница. Чак овдашњих 8 села, од укупно 9, у наредне четири године водиће људи које је кандидовала Српска напредна странка. Једино преостало председничко место, оно у Сајану, као што се могло и очекивати, с обзиром на националну структуру становништва, освојио је Савез војвођанских Мађара, који је, иначе, у локалној власти у коалицији са СНС.
У Мокрину је највише гласова, 855, добио Живко Угреновић (47), по струци пољопривредни техничар, који наслеђује досадашњег дугогодишњег сеоског челника Горана Думитрова. Нови мокрински кнез , занимљиво је, био је на листи СНС, иако није њен члан. Та чињеница недвосмислено указује да су, трагајући за кандидатом који ће најбоље заступати интересе нашег највећег села и његових житеља, напредњаци одступили од уобичајене праксе странака да се ослоне на своје, партијске, кадрове. Иза Угреновића је машински техничар Ненад Чавић(35), представник Групе грађана „Црно на бело” (351 глас), док је, с 85 гласова, трећи радник Милош Белош (48), из Српске радикалне странке.
Апсолвент агроекономије Миодраг Команов (29), као кандидат СНС, у Иђошу није имао ривале. Добио је 476 гласова. Банатско Велико Село и даље ће водити пензионер Гојко Родић (СНС). За њега се изјаснило 749 мештана, а њих 326 за противкандидата аутомеханичара Ратка Милаковића (47), који је изашао на изборну црту као представник ГГ. И у Банатској Тополи нови мандат за досадашњег председника, такође напредњака, Недељка Цимешу (56), металостругара по струци. Поверење му је указало 292 мештана, док је њих 152 било за четрдесетосмогодишњег ветеринарског техничара Атилу Ленарда (СВМ). У Башаиду је досадашњи председник Зоран Петровић (57), иначе машински техничар, наступивши испред ГГ, изгубио од кандидата СНС Бојана Микалачког (37). Петровић је освојио 582 гласа, а његов наследник 183 гласа више. У Новим Козарцима Драгољуб Ћосић (СНС) враћа се у фотељу првог човека села. Овај четрдесеттрогодишњи дипломирани инжењер информационих технологија убедљиво је тријумфовао. Добио је 607 гласова, а његов ривал из СРС инжењер индустријског менаџмента Драган Стјепановић (36) – три пута мање, прецизније 200. У Руском Селу, после Имреа Кабока (СВМ), који је након три узастопна успешно изгурана мандата, овога пута одустао од кандидатуре, нови челник је тридесетчетворогодишњи мастер економиста Душан Марјановић (СНС), који је добио 866 гласова. За Јудит Ердег (СВМ) изјаснило се 375 Рускоселаца. Кандидат СНС правни техничар Милан Мајсторовић (56) нови је наковачки кнез. У до краја неизвесној изборној трци добио је 416 гласова, свега 16 више од противкандидата предузетника Славка Иветића (61), који је иставио кандидатуру испред Групе грађана „Славко Иветић Сајко”. И коначно, у Сајану, са 485 гласова, победа дипломираног правника Золтана Тота (35), из редова СВМ, док је кандидат СНС трговац Миленко Васиљевић (38), подржан од 141 пунолетног мештанина.
Трка за кнезове водила се на 25 бирачких места и у целости је, на опште задовољство, протекла у апсолутно регуларним условима, у мирној, максимално толерантној, атмосфери, без повреде изборног поступка. Изузетак је само краткотрајно, благовремено од надлежних заустављено, неконтролисано понашање једног анонимног мушкарца на изборном месту у Башаиду, које нема везе с изборима и политиком уопште, већ је у домену ремећења јавног реда и мира – сазнајемо од председника Комисије за припрему и организацију избора за председнике МЗ Живе Кнежевића.
Од укупно 17.801 уписаног у бирачки списак, гласало је њих 8.534, или приближно 48 одсто пунолетних житеља сеоских средина. Цифра свакако за респект. Изборе је, када се сагледају пратеће околности у којима су, од стране локалне администрације припремани, а затим, и ваљано одржани, обележила снажна, континуирана, предизборна активност владајуће СНС, која је резултирала можда и повољнијим исходом од очекиваног. За ривале је, најкраће, листа напредњака била много јака. Напредњаци имају разгранату и дисциплиновану страначку структуру не само у граду, већ и у селима, што је и овог пута у пракси дошло до изражаја. Немају, међутим, на терену ни у назнакама достојног ривала, што се и овога пута недвосмислено показало – на штету здравог, за друштво у целини итекако важног и неопходног, вишестраначког система и политичког плурализма.
У нашој, кикиндској, средини, ево године се нижу, а помака ни на видику, без озбиљног, респектабилног страначког опонента следбеницима Александра Вучића. Испаде да су групе грађана јаче и организованије од неких партија. Неизласком на изборе они који се, само декларативно, у име опозиције (ДС, ПСГ, ЛСВ, ЛДП, „Двери”…) у јавности тако представљају, да се фигуративно изразимо, пуцали су себи у ногу. И нису промашили. У потуности изјаловљеним бесмисленим позивом на бојкот и неизласком на изборе исказали су сопствену немоћ и нспремност да се упусте у било какву политичку битку – с реалном шансом у повољан исход. Како ствари стоје, тако ће бити на дужи рок. Уочи избора за сеоске „кнезове”, за које су се претходно месецима у Градској скупштини и медијски тако здушно залагали, схвативши да нико неће на њихову изборну листу, окренули су ћурак. Правдајући бесмислену изборну ескиважу иоле озбиљнијем задатку недорасле локалне партијске вође и вођице бавили су се глобалном политиком, уставним и општеправним темама и дилемама. Да камуфлирају сопствено крајње нерезонско самоуклањање са изборног мегдана, све те реторичне апстракције и имагинације утакли су, ето, у сферу изборне „утакмице” на најнижем нивоу самоуправе. И пукли, скроз. Предали се аутсајдерски, без борбе.
У владајућој СНС су чинили супротно. Да би стекли поверење и подршку, обратили су се директно житељима месних заједница. Па се похвалили учињеним у протеклом мандату тамо где су кључне конце вукли њени људи, затим обећали нове активности, између осталог, обнову комуналне, путне и остале инфраструктуре, школских здања… И мештани села су им поверовали.
МАЂАРИ, РАДИКАЛИ И ГГ
И овог пута СВМ је поступио крање рационално. Изашао је на изборе и остварио солидан резултат. Пасторови следбеници тако су се уверили да у три овдашња села, поготово у Сајану, имају чврста бирачка упоришта, што им је капиталан залог за нека нова изборна надметања. За похвалу је и одлука овдашњих радикала да се у Мокрину и Новим Козарцима упусте у изборну трку. Релативан успех група грађана, поготово у Накову, потврђује тезу да мештани села на изборима дају подршку не само партијама чије су просталице, већ и нестраначким личностима за које процењују да средини у којој живе могу да донесу свеукупни бољитак.
РЕКОРДНА ИЗЛАЗНОСТ
Овога пута забележена је излазност од 48 одсто, што је рекорд од када се бирају сеоски кнезови. Поређења ради, 2008. године гласало је око 38 одсто уписаних у бирачке спискове, а 2012. непуних 39 одсто. Појединачно је у недељу највећи изборни одзив био у Сајану (64,3 одсто), затим у Банатској Тополи (62 одсто) и тако редом. Није искључено да је позив групе опозиционих партија на бојкот био контрапродуктиван. Могуће је да је тај нерезонски потез пробудио нечији инат и створио потребу да 17. децембра 2017. године на прави начин обрани своје право да гласа.
ВЕЋ ЗАСЕЛИ
Нови „кнезови”, и они који су сачували ову функцију, већ обављају дужност. Од прекјуче су званично у председничким фотељама.
