ПУ „ДРАГОЉУБ УДИЦКИ“ У РАЉАМА ЛИГАШКОГ ЈАВАШЛУКА И НЕОДГОВОРНОГ ПОНАШАЊА

• ДОВЕЛИ УСТАНОВУ ПРЕД БАНКРОТ
• Весна Станаћев, пре 7 година незаконито смењена са места директора да би се, по сваку цену, устоличио Милош Пејаков, покренула и на крају добила маратонски судски спор, па по правоснажној пресуди (јер, на опште изненађење, адвокат тужене стране Саво Добранић није уложио жалбу) може одмах да наплати нешто више од три милиона динара одштете, а тој суми треба додати око 450.000 динара за адвокатске и остале трошкове поступка – што Предшколску установу води у пропаст

Весна Станаћев

Све што грдно крене по правилу – лоше и заврши. Тако би се, у најкраћем, дефинисала драматична судско-политичка сторија, коју је, добивши од ДС парче локалног владајућег колача, пре седам година штеточински започела Лига социјалдемократа Војводине. У партократској расподели господарења јавним сектором Чанковим следбеницима припала је Предшколска установа „Драгољуб Удицки”. Мада су је до тада беспоговорно подржавали, па и награђивали највишим педагошким признањем, Весна Станаћев преко ноћи постала је за њих неподобна за челну позицију. Па је, по кратком поступку, смењена, да би у њену фотељу сео анонимни професор фискултуре Милош Пејаков, случајно или не – близак рођак високо позиционираног функционера ЛСВ Душка Радаковића, иначе од 2004. до 2008. године првог човека Кикинде.

Ову кадровску рокаду, нема дилеме, као и многе дотадашње, брзо би прекрио заборав, да је урађена у складу са законом. А није, јасно је одмах свима било, што је Станаћева, напокон, судом и доказала. Она је, наиме, после дуготрајног судовања, изгањала правду. Основни суд у нашем граду ставио је тачку на спорење око намирења штете коју је она, након незаконите смене, потом и отказа из установе, претрпела.

Саво Добранић

По пресуди судског већа којим је председавала Радојка Радовановић, а која је постала правоснажна и извршна, јер на њу адвокат тужене стране Саво Добранић, на опште изненађење, није уложио жалбу, односно затражио одлагање извршења, Весни Станаћев ПУ „Драгољуб Удицки” мора да исплати нешто више од – три милиона динара. Још око 450.000 динара следује за адвокатске и остале трошкове поступка а тих пара ни приближно нема у каси Предшколске установе. Ако се Станаћева заинати и без чекања затражи „све те своје новце”, уследиће блокада рачуна ПУ. Ако тако, збиља, буде, „Драгољуб Удицки” је у хаосу и безнађу, на корак од – банкрота. У случају да се убрзо не пронађе спасоносно, за обе стране помирљиво и прихватљиво, решење, на великој муци ће се, наравно, наћи нова ВД директорка Станислава Хрњак и запослени у ПУ, јер ће се, у недостатку средстава, озбиљно пореметити и успорити летњи припремни процес у циљу ваљаног функционисања предшколског васпитно-образовног процеса у новој наставној години. Резервног новца за ту намену нема ни у градској каси, јер такву потенцијалну могућност досадашњи директор Пејаков креаторима буџета није ни наговестио, а камоли, у интересу ПУ, на њој инсистирао.

А како се то заправо локална предшколска установа нашла у чврстим раљама лигашког јавашлука, из их којих је сада актуелна градска власт предвођена СНС на све начине, за добробит Кикинде и њених житеља с малом децом, настоји да ишчупа? Средином лета 2008. уследило је препакивање локалне власти, коју је преузела коалиција ДС- Г-17 плус- ЛСВ-СВМ-СПС. Прпошни лигаши ни претњама не успевају да убеде Станаћеву да се, неколико месеци након што је добила поверење за нови мандат, сама повуче са руководећег места. А онда Управни одбор ПУ у новом саставу с Робертом Ковачем као председником, у два наврата, оба пута незаконито, без довољно гласова, уз то и без образложења, одлучује о њеној смени. Прва одлука у Новом Саду не добија зелено светло. Доноси се друга одлука, такође правно накарадна, и прослеђује надређеном Покрајинском секретаријату за образовање, али у Кикинду на њу никада није стигао повратни, ни потврдан, нити негативан одговор. Разрешење фактички није доведено до краја, па као да га није ни било.

Станаћева јануара 2009. године добија решење о распоређивању на радно место педагога, што одговара њеном у току школовања стеченом звању специјалисте предшколске педагогије. Убрзо доживљава нови шок. Преко ноћи се прави нова систематизација радних места, из које се избацује посао стручног сарадника педагога, а убацују као нова радна места – стручни сарадник за физичко (које ли случајности ?!), логопед и информатичар. На основу тог документа 27. априла 2009. године Весни Станаћев се уручује, испоставило се незаконито, решење о отказу. Она тада ангажује адвоката Славка Коларског и покреће судски спор због незаконитог разрешења, упоредо гањајући и парнични поступак – ради надокнаде изгубљене зараде од момента смењивања до завршетка судског спорења. Њено истеривање правде у овдашњем Основном, потом и Апелационом суду, уз понављање поступка, још пре две године фактички је могло да се оконча. Решењем Апелационг суда од 9. јула 20014. требало је да јој ПУ „Драгољуб Удицки” исплати три милиона динара. Тадашњи директор Пејаков, схвативши, напокон, да је враг однео шалу и да му се фотеља увелико дрма, понудио је Станаћевој компромисну варијанту – да јој се исплате два милиона, а да се одрекне остатка. Није пристала. И коначно кикиндски Основни суд од 19. маја ове године пресуђује у корист Станаћеве, уважавајући већи део тужбеног исплатног захтева. Пресудом Апелационог суда у Новом Саду од 5. јануара 2015. године поништене су, као незаконите, све одлуке о отказу Станаћевој, па је ПУ наложено да плати све трошкове поступка. На ту пресуду ПУ је Врховном касационом суду изјавила ревизију, која је још у току. Децембра прошле године Пејаков је раскинуо дугогодишњу сарадњу с дотадашњим правним заступником и склопио уговор са Савом Добранићем, по овдашњу жуту идеолошку опцију погубним лидером локалног огранка ДС и бившим, већ скоро заборављеним, председником општине. У новим политичким приликама потпунио скрајнут, Саво се отиснуо у адвокатске воде. Остаје нејасно зашто жалбом, односно приговором на последњу пресуду Основног суда, није барем покушао да одложи астрономску исплату тужиљи. Није добро, зарад правничког кредибилитета, ако је такву могућност сметнуо с ума, још горе ако ју је намерно избегао и тако, свесно или не, изиграо наручиоца заступања. Због тог кикса изгубио је „тезгу” у ПУ.

Станаћеву је, иначе, актуелна градска власт лане поставила за директорку специјализоване локалне установе за бригу о хендикепираним особама. Највероватније ће ту и остати, мада ју је докона чаршија, нагађајући по систему рекла-казала, већ вратила на руководеће место ПУ.

Закључак се сам по себи намеће. Лигаши су делом показали да су само на речима пропагатори домаћинског понашања у јавном сектору. Што би Лале рекле, само *ладе уста.

ШИБУЛОВА „СЛАВА”

Милош Шибул

Водили су кикиндски лигаши претходних година по једну општинску, односно градску, фирму и установу. Њихов дугогодишњи лидер, између осталог и одборник и покрајински посланик Милош Шибул, као директор „Пијаце и градског зеленила“, да нам не замери на сарказму, „прославио“ се, између осталог, неконтролисаним расипањем новца овог ЈП, месечним рачуном за службени телефон од 240.000 динара, крканулоком преко сваке мере у угоститељским објектима о трошку фирме… Због сумњи у финасијске малверзације, против њега је полиција поднела кривичну пријаву, па му се смеши – оптуженичка клупа.

ПЕЈАКОВА ОДИСЕЈА

Милош Пејаков

Милош Пејаков недавно је доживео непријатну судбину своје претходнице, али је метод губитка директорске улоге у поређењу са случајем Станаћеве – дијаметрално различит. Бивша, пропала политика, којој је ревносно служио, довела га је, кршећи закон, на положај, док га је, јер је штетио интересима установе, нова напредњачка политика, која је у експанзији, уклонила – по слову закона. За оне који су за правну државу – драстична разлика. Још када би сви који су криви за безакоње у ПУ од пре седам година из властитог џепа надоместили тих три и по милиона динара који треба да се исплате Станаћевој – била би задовољена и правда.