- ЗНАЊЕМ ЈЕЗИКА ЛАКШЕ ДО ПОСЛА
На завршној конференцији пројекта „Мобилност радне снаге у прекограничном подручју“ (Labour Mobility Network in the Cross-border Area), одржаној у кикиндској Привредној комори, представљени су постигнути резултати организованих активности. Према оцени директора РПК Севернобанатског управног округа Тибора Хорвата, реализацијом овог пројекта остварени су његови циљеви. У оквиру пројекта, 68 суграђана завршило је обуку учења румунског језика, а 15 њих се и запослило.
Не можемо да кажемо да је то у потпуности захваљујући овом пројекту, али неки су се запослили због знања румунског језика, који су овде стекли. Такође, по први пут је изграђена виртуелна мрежа сарадње у области запошљавања, повезане су националне службе за запошљавање из Румуније и Србије, коморе, Градске управе и мислим да ће то помоћи бољој сарадњи између овде две земље у прекограничном подручју, али и даљем запошљавању – рекао је Хорват.
Поред обука за учење румунског језика и стварања виртуелне мреже, одржане су едукације у средњим школама и за незапослене особе, отворени су инфо-центри, организована су два сајма запошљавања, један у Кикинди, други у Темишвару. На овим сајмовима присуствовало је око 300 незапослених особа и више од 40 послодаваца.
Марко Степанчев из Мокрина волонтерски се придружио овом пројетку, како би помогао у превођењу, што је њему помогло у проналажењу посла.
Како се пројекат одвијао, стекао сам неко искуство и прилику да се запослим у „Зопасу” у Кикинди. Пројекат је мени донео корист, а надам се да сам и ја био од користи – рекао је Степанчев.
Пројекат је реализовала РПК из Кикинде у сарадњи са Трговинско-индустријском и пољоприведном комором Жупаније Тимиш из Темишвара и Градом Кикинда у оквиру ИПА програма Румунија-Србија.
Како је објаснила Кристина Коројан из Привредне коморе Темишвар, основна улога Коморе била је да повеже незапослене са послодавцима.
У овом моменту компаније су заинтересоване да ангажују све више људи из Републике Србије у будућности, а људи из Србије су чак боље плаћени, висина њихове зараде прелази средњу плату, која је око 550 евра – објаснила је она.
Реализацијом пројекта покренуто је и низ питања из области сарадње две земље, Србије и Румуније, у области регулисања ангажовања радне снаге, усвајања и ратификовања прописа који одређују права запослених из Србије на подручју Румуније. Наглашена је и потреба за целодневним радом граничног прелаза Наково-Лунга, свих седам дана у недељи.
Саша Танацков, члан Градског већа задужен за локални економски развој и инвестиције, сматра да је су та отворена питања приоритетан циљ у даљој прекограничној сарадњи.
Све ово што смо ми сада урадили створило је додатни успех, али он није потпун без ова два кључна момента. Први је кључан за саму радну снагу, јер постоји обострана заинтересованост за њену мобилност, други је превасходно интересантан за привреду. Без потпуне мобилности радне снаге и транспорта неопходних добара на једну и другу страну најкраћим и најбржим путем, проблем и даље није решен – рекао је Танацков.
Према речима начелника Севернобанатског управног округа Николе Лукача, кроз овај пројекат исказана је важност прекограничне сарадње.
Показале су се потребе за много већом сарадњом између региона између Србије и Румуније, али и Србије и Европске уније и да се Србије прилагоди на државном нивоу и са Румунијом потпише неколико споразума који ће олакшати ову размену запослених, а и да омогући што лакше запошљавање људи из Србије у Румунији – рекао је Лукач.
На завршној конференцији пројекта „Мобилност радне снаге у прекограничном подручју“ уручене су дипломе полазницима другог циклуса обуке учења румунског језика, након чега је и представљено штампано издање Приручника који садржи румуннко-српски речник са 1000 речи и појмова корисних за све који међусобно сарађују у овом прекограничном подручју.
