- ПОЧЕТАК ГОДИНЕ ОБЕЋАВА БОЉИТАК
- Најпогођенији кризом сектори туризма и угоститељства. Сва три пакета мера Владе допринела су функционисању фирми, али и задржавању радних места, тврди Хорват
Узимајући у обзир околности, подаци показују да је кикиндска привреда добро пословала током претходне године, с тим што месечни извештаји приказују да су од јануара до децембра 2020. године привредна кретања била попут правог „ролеркостера“. Година је стидљиво кренула, да би фебруар најављивао пословне успехе, међутим, марта је са појавом короне на тренутак све стало. У предстојећим месецима, почев од половине маја до краја 2020. године, привредна кретања била су условљена епидемиолошком ситуацијом. Металски сектор, средња и мала привредна друштва, затим хемијска, као и делом прехрамбена индустрија у етапама радиле су солидно, док је пандемија највише утицала на сектор туризма и угоститељства, а пре свега на предузетнике, објаснио је директор Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа (РПK СБУО) Тибор Хорват.
– Туризам и угоститељство највише су погођени. Део њих је показао велику флексибилност, почели су да раде дневне меније и испоруке на кућне адресе. Међутим, утицај пандемије се осетио и биће потребно време да се опораве. Чак и велике фирме су имале проблем са једне стране, али су успеле да функционишу и на неки начин позитивно заврше годину, уз државну помоћ и субвениције. Међутим, и они су рачунали на пораст, који реално није постигнут. За читаву привреду ће бити потребно време да постигне онај ниво или успех који је и био планиран за 2020. годину – објаснио је Хорват.
Сва три пакета мера које је донела Влада Републике Србије са циљем ублажавања последица епидемије вируса корона на привреду допринела су функционисању фирми, али и задржавању радних места. Поредећи фебруар 2020. и 2021. године, на евиденцији незапослених на подручју Кикинде, у текућој години налазило се свега 22 особе више. Незапосленост јесте минимално повећана, али је исто тако минимално порасла и запосленост. Овај податак Хорват објашњава повратком људи из иностранства и већих градова у Србији у родни град након губитка посла, али и то што одређени број послодаваца све време активно запошљава.
– Делом су утицала планирана запошљавања „Мекафора”, „Гордона”, „Тисе аутомотивa”, „Зопаса”. Део планова пренет је на 2021. годину и реално је очекивати пораст броја запослених. С друге стране, имамо и пораст зарада, јер и послодавци покушавају да задрже добре раднике. Просечна зарада у Kикинди 2018. године била је 46.204 динара, наредне године она је износила 50.648 динара, што значи да је порасла за 9,6 одсто. Тај тренд је настављен и у 2020. години када је просек плате био 54.819 динара – предочио је директор РПK СБУО.
Иако су подаци о оствареном извозу током фебруара прошле године најављивали успешан период, појавом пандемије ствари су се преокренуле. Гледајући податке за град Kикинду, општине Чока и Нови Kнежевац (с тим да наш град има готово 93 одсто удела у спољнотрговинском пословању ове три локалне самоуправе) извоз је пао за 5,5 одсто у 2020. годину у односу на годину дана раније. Фирме које послују на овом простору највише извозе у Мађарску и Румунију. Вредност извоза за Мађарску током претходне године био је 44,7 милиона евра, што је готово за 20 одсто више у односу на 2019. годину. На другом месту је Румунија где је вредност извоза била 18,3 милиона евра, што је за око 13 одсто мање у односу на годину дана раније. Са друге стране, извоз у Турску повећан је за 50 одсто и износио је 15,6 милиона евра, док је извоз вредан 14,2 милиона евра у Италију мањи за 14,2 одсто поредећи са ранијом годином.
– Ове податке морамо да посматрамо и са те стране што „Зопас” више не извози преко матичне компаније. Захваљујући томе што Србија има добре споразуме о сарадњи са Турском и преферецијални положај код извоза, компанија „Zoppas Industris Serbia ” сада директно ради са турским партнерима, а не преко Румуније и Италије. Опадање извоза према Румунији и Италији није стварно опадање извоза Округа – образложио је директор РПK СБУО.
Kада је у питању роба која се извози, МСK стандардно предњачи и вредност извоза сирћетне киселине и метанола био је готово 54 милиона евра, што је мање у односу на 2019. годину. Извоз сирћетне киселине смањен је за нешто мало више од 16 одсто, а метанолa за нешто мање од шест одсто. Пораст извоза бележи се код делова за клипне моторе, где је остварен извоз од преко 25 милиона евра, а око 24 милиона евра био је вредан извоз делова гасних турбина и других производа из металског сектора.
С друге стране, остварени увоз вредан 102,3 милиона евра током 2020. године већи је за 14,2 одсто у односу на годину дана раније.
– Подаци о увозу обухватају сировину, али и машине и опрему. Имали смо велики увоз из Британије, реч је о једињењима племенитих метала, која су катализатори у производњи, што је сировина за одређене фирме, док је с друге стране „Цимос” имао увоз производних, односно обрадних линија због чега је порастао увоз из Словеније и Хрватске, али то се може сматрати инвестиционим улагањем, пошто су у питању машине. Из Британије је увезено доста сировина и делова пре него што је изашла из Европске уније, јер је тек у приреми споразум о сарадњи. Наше фирме су о томе размишљале на време и припремиле се што се тиче сировина – образложио је Хорват.
У наставку борбе у тржишној утакмици у условима и даље присутне пандемије подаци са почетка 2021. године за овдашњу привреду су охрабрујући. Јануар текуће године, у односу на исти месец 2020. године, бележи боља привредна кретања.
– Извоз у јануару 2021. године био је 19 милиона евра, што је за око 20 одсто више у односу на исти период претходне године. Kада би се овако наставило, до краја године остварили бисмо готово 220 милиона евра извоза. Производи МСK покрили су готово 35 одсто укупног извоза у јануару. Приметан је и пораст увоза, али не толико. На основу ових показатеља, можемо рећи да је година почела сасвим солидно и ако се овако настави, можемо очекивати јако добру годину што се извоза тиче – истакао је Хорват.
Спољнотрговинско пословање на нивоу Севернобанатског управног округа током 2020. године износило је 751,9 милиона евра, што није значајно мање у односу на годину дана раније, када је оно било 755 милиона евра.
KОМШИЈЕ НАЈВЕЋИ ПАРТНЕРИ
У укупном спољнотрговинском пословању Округа, Мађарска и Румунија имају удео од преко 29 одсто. Од укупног оствареног извоза, 32 одсто усмерено је у ове две комшијске земље, али и 21 одсто увоза долази управо из њих.
ВИШЕСТРУKИ ПОРАСТ УВОЗА ИЗ ВЕЛИKЕ БРИТАНИЈЕ
Вредност увоза из Велике Британије је скоро 15 милиона евра, што представља пораст од 560 одсто у односу на 2019. годину. Пораст увоза бележи се и из Румуније, који је био вредан 13 милиона евра. Такође и увоз из Немачке је порастао за 50 одсто и у 2020. години износио је 12 милиона евра. По вредности увоза, следе Словенија и Хрватска. Kада је у питању сировина, највише се увозе делови осталих гасних турбина, осталих једињења племенитих метала, легуре сировог алуминијума и слично.
