- КИКИНДА МОЖЕ ЈОШ БОЉЕ!
- Потенцијал Кикинде налази се у ширењу територије, којом би град изашао на две границе са Европском унијом, тврди др Блажић и најављује да ће наставак својих политичких активности усмерити на јачање веза Србије са српском дијаспором
Доктор Бранислав Блажић иако данас живи и ради у Београду, каже да Кикинда никада није изашла из њега, нити ће.
Од 1986. до 1988. године био је начелник Хитне службе у Кикинди. Радио је и као хирург у Општој болници. Био је посланик у Скупштини тадашње СР Југославије у три мандата, посланик у Скупштини АП Војводине у два мандата, народни посланик у Скупштини Србије у шест мандата. Функцију министра заштите животне средине у Влади Републике Србије обављао је од 1998. до 2000. године. Био је председник Општине Кикинда од маја 2004. до маја 2008. Тренутно обавља дужност државног секретара у Министарству заштите животне средине.
НКН- Колико се у Министарству бавите темама везаним за подручје северног Баната?
БЛАЖИЋ– Највећи део свог рада у Министарству управо сам и посветио разради еколошких проблема Војводине. Обилазећи општине, а и на основу података које имамо у Министарству, урадио сам специфични катастар еколошких проблема Војводине. Анализирајући проблеме, закључио сам да би се сви ти проблеми требало решавати обједињено, уз ослонац на неку државу „ментора“, која би нам својим стручним, искуственим и финансијским капацитетима могла помоћи. О могућностима њене реализације разговарао сам са представницима Амбасаде Аустрије, министарством надлежним за животну средину Аустрије и њиховом Агенцијом за заштиту животне средине (УБА). Идеја им се свидела, јер до сада нигде није тако урађено, а могла би да буде модел за решавање других регија у Европи, који имају сличан проблем. Предности за Војводину су што би у једном тако специфичном блицкригу решили за око четири године све проблеме пијаће воде, отпадних вода и пречистача, депоније и система управљања отпадом, чишћења каналских мрежа, смањења загађења ваздуха и земљишта… Све би се решило међудржавним споразумом Србије и Аустрије (или неке друге државе) без спровођења стотина малих тендера, што је најбрже и најефтиније решење, са јединственом технологијом, сервисом и надзором. За четири године у Војводину би се слило преко три милијарде евра (то је груба процена укупних трошкова), које би значајно подигле стандард и створиле услове за убрзани развој. По мишљењу аустријске Агенције за заштиту животне средине, ако је Европска унија за ту намену предвидела подршку од 700 милиона евра, они би својим контактима и знањем за Србију „извукли“ 600 милиона евра, а ми сами нећемо моћи ни 10 одсто тога. За недостајућа средства аустријско министарство сматра да би Аустрија била у стању да нам помогне у обезбеђивању максимално повољних кредита. Кроз тако организован посао, добили бисмо знање и искуствио бесплатно, а Војводина би била здравија и чистија, са животном средином на нивоу развијених земаља Европе. По том моделу могли бисмо касније решавати и друге регије Србије.
Предлог овог модела сам износио већ неколико пута. Негативних ставова није било, а за покретање политичке иницијативе се, вероватно, чека „право“ време.
НКН – Како процењујете шансе да се грађани Кикинде ускоро снабдевају исправном пијаћом водом и да ли се, по Вама, иде добрим путем ка том решењу?
БЛАЖИЋ– Решавање пијаће воде Баната би такође требало заједно решавати. Годинама сам се бавио тим проблемом. Тако сам 2005. године у Кикинди организовао скуп свих општина Баната и представника Владе Србије, и том приликом су нам израелске компаније презентовале регионално водоснабдевање Баната, са изворишта Ковин-Дубовац на Дунаву. Предлог Израелаца, тада је био, у ствари, синтеза свих података реномираних српских предузећа и факултета (Института „Јарослав Черни“, Грађевинског факултета, Енергоптојекта, Рударско-геолошког факултета и др.) који су на тој проблематици радили деценијама. Све општине су се тада сложиле са тим предлогом, сем Зрењанинаца, који су имали неке своје варијанте, а које нису биле засноване, ни на струци, ни на науци. Видимо, шта су на крају урадили са том својом фабриком воде и какве ће последице бити.
Ресурс подземних вода приобаља Дунава на локацији Ковин –Дубовац је огроман и у дренажним линијама вода је одличног квалитета. Подземну воду коју сада користимо морамо чувати, јер нико не може прецизно да каже колико ће је бити и како и кад може да промени свој квалитет и особине. Тако да може да се деси да данас прихваћена технологија прераде воде, не буде прихваћена у будућности, а ако дође до пада издашности у подземљу, немамо алтернативу. Највише ћемо урадити за себе, ако бринемо о будућим генерацијама.
НКН- Колико сте тренутно активни у политици?
БЛАЖИЋ– Са овим политичким, радним и животним искуством све више тежим да будем у миру, него у праву. Покушавам да селектујем и да сво своје знање и искуство усмерим ка тражењу путева за практично решавање неких друштвених проблема. Немам више ни живаца ни енергије за празне приче и препуцавања.
НКН- Колико пратите локална политичка дешавања у Кикинди?
БЛАЖИЋ– Ја сам из Кикинде отишао, а она из мене није, нити ће икада. Отишао сам из Кикинде са 50 година живота. Који град или држава може те године, успомене и пријатељства да замени? Свакодневно сам у контакту, преко телефонских разговора, како са људима из странке, тако и са другим грађанима Кикинде. Наравно, за све Кикинђане, почев од градоначелника Павла Маркова, па до свих других, ако је нешто у интересу Кикинде, или могу да им помогнем, на било који начин, увек сам ту.
НКН- Често вас појединци из опозиције персонификују за сиву еминенцију локалне власти и наводе да и даље вучете конце из Београда?
БЛАЖИЋ – То су манипулације људи из кикиндске опозиције. Да је то тачно, неке ствари у Кикинди не би биле овакве. Можда би биле боље, можда горе, али не би биле исте. Свако ко је одговоран за посао који обавља, треба сам да креира визију развоја и односе према сопственој одговорности, и не треба му ништа наметати. Никада нисам наметао своје ставове преко туђе одговорности, нити сам дозвољавао да други одлучује за нешто за шта сам ја одговоран.
НКН- Боравите често у родном граду, примећују ли се помаци на боље од када је СНС на власти и шта бисте навели као највећи домет које је СНС оставила у Кикинди?
БЛАЖИЋ– Кикинда је имала интензиван развој од 2004. до 2008. године. Имала је оствариву визију будућности, са јасним стратешким циљевима. У тим годинама смо се извукли из кризе и кренуо је напредак у свим сверама друштвеног живота. Године 2008. власт су на силу отели Демократска странка и њихови коалициони партнери СПС и све је поново кренуло по злу. Рад, одговорност и дисциплину заменили су муљање, фолирање и лагање. Доласком СНС-а све је свакако кренуло на боље. На жалост за пет година ДС-СПС коалиције упропаштено је пуно тога и било је потребно време да се неке ствари поново покрену. Много тога је покренуто и у многим областима је боље, а Кикинда може и мора још боље.
НКН- Каква је ваша визија развоја Кикинде?
БЛАЖИЋ– Кикинда прво мора да пронађе своје место под Сунцем. Изборио сам се да Кикинда добије статус Града и то мора да има свој даљи след. Општине Нови Кнежевац и Чока су већ испод 10.000 становника и њихови административни и стручни капацитети све теже прате захтеве савременог друштва. Због тога је њихово припајање граду Кикинди питање њиховог опстанка и уређености ове територије на северу Србије. Град Кикинда тако би требало да има четири општине: Кикинда 1 (данашње градско језгро), Кикинда 2 (сва села кикиндске општине), Нови Кнежевац и Чока. Град Кикинда би тако добио велику територију са изласком на две границе и Тису и унутар тог простора могао би да креира озбиљне планове везане за инвеститоре, саобраћај, пољопривреду, туризам, прекограничну сарадњу… Морамо схватити да је наша шанса за развој и опстанак, унутар ДКМТ регије и повезаности са Сегедином и Темишваром. Тако смо позиционирани у центар евро регије са око милион становника, са свим предностима које тај положај носи, а у супротном смо и даље на крају Србије, са свим манама које такав положај има. Темељ тога су железница и друмска веза Сегедин-Кикинда –Темишвар, како би се обезбедили услови за бољи проток роба, људи и капитала. Србија нам у томе мора помоћи. Драго ми је да је председник Вучић најавио изградњу ауто-пута Зрењанин – Београд, јер је он неопходан за развој Баната.
ВИШЕ ПАЖЊЕ ДИЈАСПОРИ
У последње време сте ангажовани у јачању веза матице Србије и наших људи у дијаспори?
– Разговарајући са својим пријатељима шта можемо да урадимо за будућност Србије, закључили смо да је она неизвесна, без јачања веза између Србије и њене дијаспоре. Данас у Дијаспори има око четири милиона наших људи, огроман стручни, научни, патриотски и инвестициони потенцијал. Ми смо расејан народ. Имали смо сеобе – економске, политичке, сеобе после ратова, а данас имамо изражен одлив мозгова. Формирали смо Удружење Матице, дијаспоре, пријатеља Србије и Срба у окружењу „Корени“. Морамо учинити све да успоставимо међусобно поверење и заједно се боримо за будућност Србије. Формирали смо већ неколико одбора и драго ми је да је први Одбор формиран у Кикинди. Почетком децембра имаћемо скуп са нашим људима у Аустрији, а у фебруару наредне године, у Цириху, заједнички скуп дијаспоре, Републике Српске и Србије. Трудићемо се да исплетемо мрежу непрекидне повезаности Србјие и њене дијаспоре, која би помогла развоју Србије и била на добробит свих њених грађана.
