- ПАО БАШ КАД СЕ РАЗМАХАО
- Горан Крстић, последњи међу досадашњим руководиоцима установе које је поставила ДС, напокон изгубио фотељу, за коју је био скоро прирастао, а наслеђује га, као вршилац дужности, напредњак Љубомир Васичин. Полција ће највероватније „чешљати” пословну документацију и пре него што је Јулијана Јованић преузела домске кајасе
И то се, напокон, догоди. Горан Крстић није више први човек Дома ученика и студената „Никола Војводић”. Сменила га је, по кратком поступку, Влада АП Војводине и за вршиоца дужности директора поставила Љубомира Васичина. Дом је, иначе, у надлежности покрајинске администрације.
Да ли је чином уклањања с положаја стављена тачка на неславну, објективно логичну, па и очекивну, руководећу епизоду у радној каријери нашег преамбициозног суграђанина Крстића? Или ће, можда, уследити подробнија провера онога што Крстић (ни)је чинио у време док је покорно слушао налогодавце из Демократске странке, али и пре него што су га „жути” у потпуности развластили, па уздуж и попреко зајашили над Домом ученика? Како год било, шта год се са Гораном збило, његова петогодишња весела директорска прича, све са жутом страначком позадином као главним атрибутом, ионако је већ обележена тужним крајем.
Крстић је последњи из претходне руководеће гарнитуре Дома коју је „скројила” Демократска странка у време док је дрмала државом, Војводином и Кикиндом. Узалудни су били сви његови покушаји да, после полицијске акције „Резач” с краја прошле и на почетку ове године и покретања кривичног поступка против његових најближих сарадника, остане у расклиманој директорској фотељи, с којом је готово срастао. После свега што се под његовом, додуше формалном, командом зимус издешавало не бирајући средства, настојао је да сачува нешто што објективно – не заслужује. Није му се дало. Ни мало. Пао с пложаја таман када се, ратосиљавши се Јулијане, Драгана и Миће, куражно распојасао и у сили размахао. А видећемо шта је иза њега од свег хаоса у новом интернату остало.
Присетимо се, прва Крстићева сарадница Јулијана Јованић, званично као заменик директора Дома, иначе истакнути члан ДС, и њен страначки саборац Драган Стојановић као председник Управног одбора установе, и још неколико нижих кадрова, крајем 2015. године, због сумње у крупне малверзације, хапшени су и притварани. Према кривичним пријавама, које је Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину овдашња Полицијска управа поднела против укупно петоро радно ангажованих у Дому ученика и двојице пословних људи из града на Бегеју и Бечеја, с којима су поменути Кикинђани тесно сарађивали, осумњичени се терете да су „муљали” новцем установе добијеним од покрајинске администрације за изградњу спортских терена. У оквиру те позамашне инвестиције Јованићева и другови набацивали су уносне послове фаворизованим извођачима радова, оштетивши тако установу у којој раде за вишемилионску суму. У кривичном предмету, који још није добио коначан епилог, понајвише се Јованићевој ставља на душу да се злоупотребом положаја и лично прилично овајдила, а да је недозвољене привилегије, наравно на терет Дома, омогућила Драгану Стојановићу и још неким запосленима. Јулијана се кривично гони и због сумње да је строго наменска средства ресорног министарства за исхрану деце трошила на организовање гозби у домском ресторану, на прославе рођендана, свадбе и остала слављеничка окупљања. Те услуге је, наравно, наплаћивала, а тако стечени новац недомаћински, кршећи закон, трошила. Крстића, иако је барем званично све време био главнокомандујући, у том кривичном предмету нема међу осумњиченима. Када су га, у акцији „Резач“ у оквиру покренуте истраге, полицијски инспектори задужени за привредни криминал у више наврата испитивали, правдао се да је последњих неколико година, од момента када су Јованићева и Стојановић преузели надзор над Домом ученика, па до њиховог хапшења, само на папиру био први човек установе, тек да је све кључне потезе повлачила Јованићева. Полиција је „прочешљала“ домску документацију која се односи на неколико последњих година. Незванично сазнајемо да ће уследити провера пословања „Николе Војводића“ и пре него што је овај кадровски ДС двојац у њему преузео дизгине, односно и за несметане Крстићеве владавине.
Смењени Крстић је, иначе, по струци учитељ. Директорску каријеру, као радикал, започео је и неславно окончао у Дому омладине. СРС га се, наиме, проценивши да од њега нема вајде, одрекла, а он у погодном моменту, да би му директорска фотеља била доступнија, претрчао је у табор демократа, који су тада и овде чврсто држали власт. У политичким кулоарима нагађа се да му је приликом инаугурације на домски престо, сем нове партијске књижице и чврстог заклињања локалној и војвођанског ДС врхушки на верност, пресудно помогла „јака веза“ у престоници. Сада је Крстић без везе. И без толико драге директорске улоге у јавном сектору, која и у ово туробно време опште беспарице и неминовног стезања каиша, у поређењу са егзистенцијалном свакидашњицом обичних смртника, пружа низ погодности, па и привилегија због којих се и у – затвор иде. А у „жутом дому“ се досадашња руководећа булумента, о трошку државе, баш науживала и опарила.
А наш јунак дана? Где је све то време био и шта је радио? Зашто, по опису посла који му је поверен, по дужносној обавези за коју је примао лепу плату, није одговорно поступио, па спречио зло, или га, ако је био немоћан, тамо где треба – пријавио ? Да му није било лагодно, наш Горан не би ћутке, беспоговорно, прелазио преко свега, па и безакоња под командном палицом налогодавне даме која му је формално била подређена. Хтели смо све то да га, гледајући се очи у очи, питамо, па га позвали. Љубазна секретарица обећала је да ће Крстићу, који тренутно није у својој канцеларији, пренети наш захтев за разговор. Оставили смо и број телефона, на који се тада већ бивши директор није јавио. Стичемо утисак да бира новинаре, јер је нешто раније давао опширне изјаве за друге овдашње медије, па чак и полемисао са анонимним опонентима из Дома.
Пред новим директором Дома ученика и студената „Никола Војводић”, иначе, чланом СНС, мноштво је годинама гомиланих проблема, чије решавање не трпи одлагање, а због којих су највише испаштала деца домци и неподобни запослени. Установу чије руковођење преузима хитно мора да постави на здраве ноге, врати јој што пре одавно пољуљани углед, а међу запослене унесе одавно урушени мир и учврсти међусобно поверење и поштовање. И да не дозволи да Дом, као досад, буде кадровска прћија било које политичке странке, односно место олаког ухлебљавања партијских првака и подобњака.Свестан ових задатака, Васичин ће, како каже, тек када се подробније упозна са ситуацијом у установи, моћи нешто више да на ову тему прича с новинарима.
СТИЖЕ СА ТЕРЕНА
Нови директор Љубомир Васичин стиже са службеничког посла у градској администрацији, али и са спортског терена. По занимању је професор физичке културе. Има и лиценцу кошаркашког тренера, коју је, сем на домаћој, користио и на интернационалној сцени, јер је у том својству, сем у домовини, једно време радио и у Норвешкој.
ЈАДНО И АПСУРДНО
Крстић је последњих месеци чинио све да остане директор у „Николи Војводићу”. Хвалио се, између осталог, пред радним особљем да сигурно остаје ту где је. Па осокољен, јер време пролази, а нико га не дира, почиње над потчињенима да тренира строгоћу. Драстично је, наиме, прекројио платни списак, па тако, без прецизираног разлога и ваљаног образложења, поделио седам отказа, који су, с правне тачке гледишта, на климавим ногама. Отпустио је, по кратком поступку, и некадашње перјанице локалног огранка ДС Јулијану Јованић и Мићу Стојановића. Којег ли апсурда и јада! Када су демократе пре три године власт овде у Кикинди изгубиле, а у Покрајини је још задржале, Крстић је ово двоје и још неколико људи из бивше локалне власти, беспоговорно, малтене раширених руку дочекао и поставио на директорска места. Само је, наиме, спровео налог жуте врхушке. У новонасталој, потпуно измењеној политичкој ситуацији, те исте људе, своје партијске саборце, којима се донедавно клањао док су, заједно са Добранићем, Милешевићем, Војиновићем, Булатовићевом, Чолаком и осталим главешинама из ДС табора, господарили Кикиндом, брутално је сада, без адекватне правне процедуре, најурио. Ваљда се понадао да ће се такав обрачун допасти владајућим напредњацима. Није упалило. Треба за такве ствари имати образ и желудац.
НОВА УДОМЉАВАЊА
Крстић је, по свом нахођењу, дакле мимо конкурса, за последњих неколико месеци, по уходаном партократком маниру, у радни однос примио седморо нових људи. На такав начин, између осталог, довео је и за шефа књиговодства поставио Весну Француски из СПС. Новинарима је објаснио да је дотична дама остала без мандата у Скупштини Војводине и без примања, нагласивши да ју је ангажовао проценивши, за шта је потпуно компетентан, да је врстан зналац књиговодственог посла. Међу новозапосленима је, иначе, и супруга актуелног начелника Севернобанатског окуга Николе Лукача, па бивши демократа, а сада Пасторов следбеник Бела Шаму…
