ЕКСКЛУЗИВНО: AУТОРСКИ ТЕКСТ АНАЛИТИЧАРА МЕДИЈА ИШТВАНА КАИЋА ЗА НОВЕ КИКИНДСКЕ НОВИНЕ
„Ја кад овде изађем, мене цео град поздравља и свако ме зна. Ти то никад нећеш постићи, тебе ће знати само твој комшилук“ Жељко Бодрожић, пијан, дрогиран и ничим изазван, једно летње вече 2014. у Кикинди
За све који о томе не знају много, Kikindske су, откад су настале, конципиране само да осликају карактер њиховог уредника и оснивача, док је све што би једне новине требало да чини новинама од другоразредног значаја. Kikindske се у Кикинди више не купују зато што је некоме стало до информисања, него пре свега због навике нарцисоидног поједначавања са карактером који је етаблиран као мерна јединица групе појединаца, која у најгорем смислу описује град статусно једва деценију стар. Од редакције коју чине три новинара, на осам страница, од којих су барем две прилози покрадени из других медија, оне не само да су приватне новине, већ су у једном нескривеном патолошком кључу и искомплексирано личне.
О Ж.Б. (52), који је само у Полицијској управи Кикинда до пре пола године имао регистровано петнаест кривичних дела међу којима и пореску утају, о његовој зависности од опијата, делинквентским испадима у јавности, финансијским марифетлуцима, бројним хапшењима и привођењима, писано је већ доста, посебно откад је марта 2019. постављен за председника НУНС-а. Многима је ипак и дан-данас непојмљива ова чињеница и не знају чиме је такво намештење заслужио, јер не урачунавају пуну размеру карактера о каквом је реч.
Пошто је претходна два издавача у року од десет година пустио у принудну ликвидацију не би ли избегао да измири обавезе према приватним повериоцима и држави, Kikindske су јануара те исте 2019. постале гласило фирме Дан Граф из Београда, а две године касније, преко ње и део ланца гласила у саставу Шолакове Јунајтед медије. Ради опстанка листа који је основао, једва је дочекао да се нађе на услузи онима којима се довољно дуго удварао и постане први председник НУНС-а који ће отворено заговарати подршку Шолаковом бизнис партнеру Ђиласу и следити њихове интересе. Обавезао се да током свог мандата преведе НУНС из параполитичког у политичко удружење, а Kikindske претвори у страначки билтен који ће Ђиласови активисти, уз други пропагандни материјал, делити на штандовима по Кикинди.
Ни то, међутим, није довољно да разјасни пуну страст којом се, из броја у број, на страницама Kikindskih тако нападно и наркомански безукусно, свуда где је то могуће, годинама уназад умећу слике и монтаже председника Србије Александра Вучића. Јер питање гласи: Зашто би једно локално гласило из мале средине уопште имало потребу да се толико бави носиоцем највише политичке функције у држави и зар намена локалних новина примарно није да одговоре потребама локалног становништва и баве се проблемима који се тичу локала? Чак и ако се остави по страни нужда да се пред власницима докаже као политички лојалан и исплатив, у тој исфорсираности, која изгледа трагикомично кад се повеже са дометом новина, увек остаје тај неки сулуди вишак, незаустављиви лични каприц који се одметнуо и јасно указује на потребу уредника да потврду своје личности и симболичке улоге пред кикиндском публиком црпи из самообрачунавања са највишом политичком инстанцом.
У време тзв. бојкот опозиције, 4. октобра 2019. монтирао је Вучића како управља лутком коју представља Миленко Јованов, један од тадашњих потпредседника СНС, Кикинђанин који ни тада ни данас нема никакву функцију у том граду. Природа разрачунавања са Јовановим је све време латентно рекеташка, јер је пре него што га је пронашао у Ђиласу и Шолаку, спас за свој лист тражио умиљавајући се управо њему. Одбијање Јованова да има било шта са Ж.Б. резултирало је редовним нападима који су се базирали на чињеници што је Јованов рођен и живи у Кикинди. Мотив са лутком уредник ће понављати, а означитељ Јованов биће употребљаван као спона кад год Вучића није могуће директно поткачити. У броју од 6. децембра 2019. Јованов је кажњен насловом „Одбрана угроженог вође: Хит-Шит“ и назван „ходајућим таблоидом“ само зато што је гостовао у најгледанијој политичкој емисији на ТВ Пинк, уз фотографију срдачног руковања са Вучићем.
За издање од 18. октобра 2019. Вучића је монтирао како чучи у полупразном фрижидеру са натписом „Напаст“, а 13. марта 2020. уметнуо му је лик у вирусну органелу, написавши „Напредни вируси – опасна времена“. Слична органела појавиће се и на насловници „Опрез, дисциплина & Вучићева медицина“ од 17. априла 2020, поводом месец дана од увођења ванредног стања, док се слика Вучића 10. маја 2019. умеће чак и у прилог о резултатима конкурса за медијске пројекте Града Кикинде.
По расписивању редовних парламентарних избора, како би исмевао учеснике, пласирао је инфантилну илустрацију „Идемо на изборе“ са шареним балонима и нанизаним телевизорима који приказују Вучића, а по њиховом завршетку, на мапи Општине Кикинда умножио је Вучићеву фигуру и представио га као кандидата који је победио на свим управљачким функцијама, од председника месних заједница до градоначелника. С друге стране, његова нарцисистичка инвестиција Kikindske су једино штампано гласило уз Таблоид Милована Бркића које је одвојило читаву страну да би интегрално пренело проглас „Споразум са народом“, док су се протестне шетње у Београду у току зиме и пролећа 2019. преносиле као догађаји од кључне важности за читаоце осмостраног кикиндског недељника.
И док се локално, ту где је безбедно и некако све пролази испод радара, највише бави председником Србије, кад добије прилику да се нађе под светлом рефлектора и путем мејнстрим медија обрати најширој јавности, Ж.Б. се све чешће одлучује за несувисло, неумесно и каприциозно обрачунавање и блаћење кикиндских локалаца, као да га одједном само они занимају. Тако је у периоду 20-26. марта 2020, током првог таласа пандемије, искористио прилику да у више београдских недељника и дневних листова пласира лаж да је „нулти пацијент“ који је у Србији дијагностикован са симптомима COVID-19 из Кикинде, само да би окривио локалну власт да је уз државу неблаговремено реаговала и изнео тезу да су кикиндски функционери владајуће партије криви што се вирус проширио читавом Србијом.
Две године касније, у мејнстрим медијима стићи ће и до појединаца који су само њему битни да их помене не би ли им напакостио за нешто што је искључиво везано за кикиндска дешавања. Уверен да га тиме срамоти на начин на који овај неће моћи да му врати, учинио је то 4. фебруара 2022. новинару Милану Иветићу због текста у Новим кикиндским новинама, светећи му се због писања о прекршајним пријавама које су стигле учесницима децембарских блокада саобраћајница у Кикинди. Тако је у веб-секцији београдског Данаса, резервисаној углавном за сервисне информације са локала, Иветићев текст прогласио „медијском пресудом“, вређајући га уз објављену фотографију. А ову злоупотребу омогућио му је и одобрио, нимало случајно, Шолаков нови упосленик Вукашин Обрадовић, у Политици експрес својевремено познат као В.О. иначе веома сличних карактерних диспозиција као Ж.Б. и тиме сликовито исцртао пун круг једног малограђанина опасних намера.
