- УЛУДО БАЧЕН ОГРОМАН НОВАЦ
Извршно веће и Фонд за развој Војводине 2008. и 2009. године у погоне „Керамика унике” олако уложили 50 милиона динара, а ова фирма, најављивана као привредно чудо с модерном технолгијом, убрзо отишла у стечај. Хоће ли неко сносити не само политичку, већ и кривичну одговорност због ове промашене инвестиције
У Кикинди је, крајем прошле деценије, постојала фабрика грађевинског материјала „Керамика уника”. Спектакуларно, од стране покрајинских званичника, у два наврата отварана с најавом – да ће бити привредно чудо и да ће веома брзо вратити уложена средства, ова фабрика кратко је производила листеле и украсну керамику за купатила. Нереалне амбиције власника Мирослава Јовановића, иначе нашег суграђанина, и војвођанских челника предвођених Бојаном Пајтићем који су осмислили и новцем грађана исфинансирали ову крајње ризичну инвестицију, веома брзо – пале су у воду.
Нашавши се у немилосрдном вртлогу строгих тржишних правила, „Керамика уника”, с импровизованом пословном политиком без покрића, није дуго потрајало, отишла је у стечај, из којег још не излази. Нити ће. Нема јој спаса. Ликвидација јој је неминовна.
„Керамика уника” први пут је отворена крајем 2008. године. Част да неформално озваничи почетак производње листела припала је Ивани Дулић Марковић, тадашој потпредседници Извршног већа АП Војводине. У нови погон, уз канал ДТД недалеко од пристаништа, прохладне јесење вечери, сем гостију из Новог Сада, сјатили се најважнији локални ликови из тада владајуће ДС и Динкићеве партије, укључујући тада у таквим приликама незаобилазног бизнисмена Зорана Милешевића. Дулићева је тада изјавила „да је циљ покрајинског Извршног већа повећање конкурентности Војводине и допринос економији Србије”, а да је ова фабрика – „идеалан модел како се то остварује”. Фраза за десетку. Потом је славље пресељено у хотел „Нарвик”.
Септембра наредне године уследило је ново отварање „Унике керамике”. Пајтић у главној улози на пригодној свечаности. Новинарима, након што је пресекао врпцу па праћен свитом прошао фабричком халом, између осталог, еуфорично саопштава:
Ова инвестиција вредна је 81 милион динара. У последње две и по године Извршно веће, преко Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, кроз реализацију Програма за примену нових техногија, издвојило је 25 милиона динара. Отворено је тако 59 погона и запослено 17.000 људи…
И Мирослав Јовановић је био веома оптимистичан, рекавши да је годишњи план производње око пет милиона јединица, највише у Европи. Већ су, казао је тада, сачињени уговори с домаћим фабрикама „Полетом”, „Зорком” и другима. Наговестио је извоз у Енглеску, Чешку, Аустрију… У фирми је у старту био ангажован 21 радник, као и још 43 особе кроз различите облике кооперације.
Пословна година која је уследила срушила је лепе, мегаломанске, снове о успешном бизнису. Роба је остала сложена у магацинима. Профит је постао мисaoна именица. Дуговања су се гомилала до астрономских размера. Уследио је, као неминован, епилог звани стечај, који су покренуле ЕФГ и Рајфајзен банка. За стечајног управника постављен је Слободан Сударов који одлази у пропалу фабрику и у њој затиче само две трудне раднице. Производну халу формално је закупила друга фирма са симптоматичним називом „Нова керамика уника”. Тако је суштински у нашем граду пропао неизвесни бизнис са бордурама и украсном керамиком издашно погуран од војвођанске администрације. Покрајинско Извршно веће и Фонд за капитална улагања, наиме, у „Керамика унику” уложили су укупно 50 милиона динара. Радило се о крајње погодном кредиту, који би се отплаћивао произведеном робом. Како су и за шта трошени ти силни милиони, тек треба да се утврди. То ће, извесно је, урадити полиција.
ЈОШ ПРИВИЛЕГОВАНИХ
И није у оквиру тог фамозног привредно-политичког развојног пројекта с применом нових технологија, у Кикинди само „Керамика уника”, на такав начин добила, па, „заборавивши” да испуни уговорну обавезу, утаман потрошила, силне паре добијене од војвођанске врхушке предвођене ДС. Било је још неких блиских покрајинској врхушки, који, такође, нису испоштовали уговор. О томе – другом приликом.
МАРАТОНСКА РАСПРОДАЈА
„Керамика уника” још није изашла из стечаја. Повериоци су, како нам је рекао председник Привредног суда Зрењанин Радомир Радојчић, намирили мањи део потраживања. Продаје се део по део имовине, за коју нема великог интересовања. Остала је непродата хала, са опремом за производњу керамичких плочица. Од оживњавања фабрике, јасно је, нема ништа.
