- ТРИБИНА ПОВОДОМ 165 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИХАЈЛА ПУПИНА
- У Кикинди обележена годишњица рођења научника, професора, дипломате, родољуба, хуманисте, Банаћанина и свестраног спортисте
Пригодним предавањем и пројекцијом анимираног документарног филма „Михајло Идворски Пупин-Пут ка светлости“, у кикиндском Културном центру обележено је 165 година од рођења Михајла Идворског Пупина. О лику и делу научника пореклом из Баната говорили су Радомир Чубрановић, продуцент филма, новинар и публициста и Милован Ћурчић, дугогодишњи професор и директор ШЦ „Михајло Пупин“ и Техничке школе.
Предавање је превасходно било намењено ученицима и професорима, а према мишљењу Милована Ћурчића књига „Животни пут и дело Михајла Пупина“ требало би да се уведе као обавезна лектира у средњим школама.
– На тај начин би се нашој младој популацији благовремено указало како се може честитим, упорним и истрајним радом стићи до највиших животних успеха, истовремено уз здрав живот, који човека чини срећним. Прави пут као овоме је изучавање биографије Михајла Пупина – истакао је Ћурчић.
Филм „Михајло Идворски Пупин-Пут ка светлости“ настао је 2014. године и до сада га је видело више од четири милиона гледалаца. Овај анимирано-документарни филм у част стваралаштва Михајла Пупина приказан је у многим школама, културним центрима, на телевизији, интернету.
– Филм је својеврсна инспирација и подстрек, посебно младим, како да „засветле“ од пашњака до научењака како је писао Пупин. Трудили смо се да омогућимо да филм види што више гледалаца и зато смо превели филм и на енглески, мађарски, румунски, италијански и словеначки – рекао је Радомир Чубрановић.
У стварању филма учествовали су београдско удружење „Мој херој“, новосадско „ЕУпрогрес“, продукција „Свако добро“из Београда. Сава Сајко је аутор, а режисер Лав Јержабек. Реализацију пројекта подржали су Град Нови Сад, Покрајинска влада и Институт „Михајло Пупун“.
– Захвални смо им јер су помогли у нашој одлучности да реализујемо наш „Пут светлости“ и тако укажемо да Михајло Пупин није само име булевара, школе, института, факултета, споменика, већ је херој цивилизације – рекао је Чубрановић.
Филм ће добити и свој наставак за енглеско говорно подручје. Носиће назив „Према светлости“, а посвећен је Михајлу Пупину и његовом односу са Николом Теслом. УНЕСКО га је уврстио у календар Међународне године светлости, а од фебруара 2020. године биће бесплатно емитован.
На обележавању годишњице од рођења Михајла Пупина, могло се чути и о залагању Пупина за Кикинду и Банат на мировној конференцији у Паризу 1919. године. Он је одбранио Банат од припајања Румунији после Првог светског рата.
– На његов предлог је Епископија СПЦ премештена из Темишвара у Кикинду, а после извесног времена у Вршац, где се и сада налази. У то време је нашој Гимназији даривао најсавременији кабинет физике, каквог није било тада у целој Војводини. Ми се Пупину данас можемо одужити бар толико да Техничкој школи вратимо име Михајло Пупин, које је неоправдано избрисано 1993. године – рекао је Ћурчић.
Са њим се сложио и Чубрановић, који је рекао да Кикинда има право да се поноси и подсећа на великана Михајла Идворског Пупина.
– Подсећање нашег народа у земљи и расејању на великог хероја из Баната, Војводине и Србије вратиће нам оправдани национални понос и веру у духовну моћ – закључио је продуцент филма.
Обележавању годишњице од рођења Пупина присуствовали су државни секретар у Министарству екологије и заштите животне средине др Бранислав Блажић, начелник Севернобанатског управног округа Никола Лукач, заменица градоначелника Босиљка Срдић, свештенство Српске православне цркве, директори и професори основних и средњих школа, матуранти Техничке школе и Гимназије, заинтересовани суграђани.
БАНАТ – РАСАДНИК ВЕЛИКАНА
Банат је изнедрио многа позната имена из света науке, културе, историје, сликарства, књижевности, родољубља, задужбинарства. Неки од њих су Милош Црњански, Сава Текелија, Доситеј Обрадовић, Урош Предић, Паја Јовановић, Васко Попа, Ђура Јакшић, Павле Аршинов, Мирослав Антић, Тодор Манојловић, Јован Ћирилов, Војислав Деспотов и други.
ПУПИН ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН БЛЕДА
На 161. годишњицу рођења Михајла Пупина на Бледу у Словенији подигнут је споменик у част великог научника родом из Баната. Пупин је издејствовао да Блед, Триглав и Помурје остану у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно сада Словеније. Пупин је 1921. године проглашен почасним грађанином Бледа. Откривању споменика присуствовали су председнци Словеније Борут Пахор и Србије Томислав Николић, с обзиром на то да је споменик поставњен сарадњом двеју држава.
