- ПИСМОНОШЕ У ДОМАЋИНСТВУ ТИШМА
- Голубови писмоноше заузимају важно место у животу Предрага и Милана Тишме. Уложену љубав, време, труд и негу, ове птице узврате им освајањем запажених резултата на такмичењима
Екипа Србије освојила је пето место на 7. Централном европском такмичењу голубова летача, одржаном крајем јануара у чешком граду Брну. Међу 36 птица у репрезентацији Србије нашли су се и голубови одгајивача из Kикинде, Предрага и Милана Тишме и Илије и Мије Ђуран, који су остварили запажене резултате. Голубови породице Ђуран учествовали су у АС категорији, док су оне из домаћинства Тишма судије оцењивале у категоријама лет и лепота.
– Голуб под именом Топ Стар у појединачној конкуренцији освојио је 9. место на Европском првенству, а био је и најбоље позиционирана птица са Балкана. Наша репрезентација екипно је освојила пето место и то је велики успех. Последњих десетак година нисмо направили такав резултат. Много фактора утиче на само такмичење. Није лако. Потребно је пуно рада и мало среће. Ове године коцкице су се поклопиле – објаснио је Предраг Тишма, који се голубарством бави већ 30 година и члан је Клуба „Банат“.
Породица Тишма бави су узгајањем голубова писмоноша, а њихово јато броји око 250 птица. Писмоноше су некада имале кључну улогу у преношењу информација током рата, а сада релације дуге више стотина километара прелазе искључиво из спортских разлога.
– Сваки голуб са места пуштања долази својој кући. Мери се време и брзина којом долазе. Трке су од 100 до 700 километара у нашем савезу, док је то у свету од 1000 до 1100 километар. Они то пређу за један дан. Лете просечном брзином 80-100 километара на час, у зависности од ветра – објаснио је Тишма.
Почеком сезоне почиње тренирање голубова и припрема за такмичења. Тишма их, најпре, носи на кратке дистанце, од 10 до 50 километара, а када стекну кондицију за један тренинг прелете и до 700 километара. Поред тога, јато његових голубова сваког јутра и вечери лети изнад куће. Предраг Тишма голубарством је почео да се бави још као дете, а љубав према овим птицама пренео му је деда.
– Голуб је симбол мира и слободе. Лепе су ми животиње, питоме и увек ме је импресионирала та воља за доласком кући са великих дистанци. Научници нису доказали помоћу чега се они орјентишу, још увек је мистерија шта је то што их вуче кући – рекао је кикиндски голубар.
Голубарство у Војводини има дугу традицију, а према речима Тишме, кикиндски голубари су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века били препознатљиви у овом спорту на читавом Балкану. Међутим, интересовања младих данас се махом своде на технологију и овај спорт ретко коме међу њима привуче пажњу. С друге стране, с обзиром на то да не доноси профит, услов за бављењем голубарством је поседовање велике љубави према овим птицама.
– Некоме можда то представља обавезу, пуно рада, одрицања, финансијских улагања, време. Међутим, мени се то компензује с друге стране. Голубови извлаче стрес из мене и представљају моју оазу мира. Помоћу голубова остварујемо контакт са природом, животињама. У питању је брига, шири се емаптија према птицама, а самим тим и према људима – закључио је Тишма, који од голубарства неће одустати, а како је рекао, велику захвалност дугује породици и пријатељима због подршке коју му пружају.
СИСТЕМ ТАKМИЧЕЊА
У оквиру Савеза Србије сваке године организује се такмичење, које се у току сезоне састоји од 12 до 14 фаза. Сви голубови такмиче се у својим регијама, а остварени резулатати упоређују се на савезном нивоу како би се одредили прваци. Репрезентацију Србије чини 36 голубова, који у разним категоријама сваке године представљају државу на европском, а сваке две године на светском такмичењу.
