- ЖРТВЕ СВЕ ЧЕШЋЕ ПРИЈАВЉУЈУ НАСИЛНИКЕ
- Пораст броја пријава не значи да је и број случајева насиља у породици у порасту, износе у Центру. Насилник је најчешће супруг или бивши муж старости од 30 до 50 година, жртва је најчешће незапослена жена
Десет година, колико постоји, Мобилни тим против насиља у породици Центра за социјални рад свакодневно се бори против разних облика насиља. Борба против насиља у породици и поздизање свести грађана о томе да постоје стручни тимови који пружају помоћ жртвама, свакодневни је посао мобилног тима. У 2014. години било је 63 пријаве насиља у породици, прошле године било је 96, а у првих шест месеци ове године – 44, сазнајемо од Александре Чолић Влајнић, правнице Центра за социјални рад.
Ове бројке не значе да има више насиља, али говоре о томе да се повећава број пријављеног насиља што је веома важно јер о насиљу не смемо да ћутимо. Да бисмо ми и остале институције помогле, потребно је да се насиље пријави без обзира на то да ли ће пријаву поднети сама жртва или неко од сродника, грађана, других институција – каже Александра Чолић Влајнић.
У мобилни тим укључени су сви стручни радници Центра за социјални рад: социјални радници, психолози, педагози, правници, социолози, и жртвама су на располагању 24 сата читаве године.
Прошле године унапредили смо наш рад и уз помоћ представника полиције и тужилаштва оформили смо тимове који раде на случајевима. Назвали смо га „Кикиндски модел” и он се базира на аустријском моделу, који је прилагођен нашим условима и подразумева међусобну сарадњу и директну размену информација и обавештења између три кључна актера: Полиције, Тужилаштва и Центра за социјални рад– напомиње наша саговорница.
Укључени су још и Центар за подршку женама, Служба за пружање бесплатне правне помоћи, Основни и Прекршајни суд, Црвени крст, школе, здравствене установе, локална самоуправа. Насиље у породици најчешће се пријављује полицији, која контактира дежурне из Центра за социјални рад и тужиоца.
На лицу места доносимо одлуку како обезбедити жртву и како поступити према починиоцу. Имајући у виду чињеницу да је у протеклом периоду повећан број кривичних дела због насиља у породици, дошли смо у ситуацију да мање измештамо жртве насиље, а више починиоце јер је било полицијског задржавања до 48 сати – додаје Александра Чолић Влајнић.
Према њеним речима, од кључне важности је економско оснаживање жртава насиља, што је тренутно велики недостатак, јер се жртва најчешће враћа насилнику јер нема новца.
Центар за социјални рад пружа материјалну подршку, али то не траје дуго. Путем пројекта Владе Војводине успели смо да запослимо две жртве насиља којима је то пуно значило јер нису дошле у ситуацију да се врате насилнику – закључује Александра Чолић Влајнић.
Насилник је најчешће супруг или бивши муж старости од 30 до 50 година, који је незапослен, а највише насиља у породици догађа се између 18 и 24 сата. Жртва је најчешће незапослена жена између 30 и 40 година. Највећи број пријава насиља у породици било је у септембру 2015. године. Од јануара до јуна је у кикиндским судовима донето осам пресуда и 13 мера забране од којих су најчешће: забрана приласка члану породице, радном месту и месту становања, те налози за иселење насилника и усељење жртве. У Тужилаштву се случајеви насиља у породици решавају по хитном поступку тако да се прво рочиште заказује 15 дана од дана подношења тужбе.
ВУЧИЋ: „НА БИХ ИМ БИО У КОЖИ”
У светлу последњих трагичних догађаја која су потресла Србију, премијер Александар Вучић je на питање шта ће држава предузети према овако драстичним облицима насиља, као што је сексуално злостављање деце, рекао – да насилницима не би био у кожи.
Спремили смо озбиљан план и спремни смо за борбу против оних који мисле да спроводе насиље над децом и женама. И једно и друго биће посебна тема нових законских решења и подзаконских аката – нагласио је Вучић.
ПОТРЕБА ЗА СИГУРНОМ КУЋОМ
Ранијих година многе жртве насиља напуштале су куће, а како Севернобанатски округ нема Сигурну кућу, жртве су измештане у прихватилиште Геронтолошког центра. Прихватилиште је донедавно имало пет расположивих кревета, али како је у току лиценцирање ове установе, остала су само два места. У Центру за социјални рад сматрају да би у северном Банату требало да постоји Сигурна кућа или прихватилиште за жртве насиља у којима би се збрињавале жене. Од почетка године у прихватилишту су збринуте две жене и двоје деце.
