- ЗАНАТ ЧУВА И ТРЕЋА ГЕНЕРАЦИЈА
- Власници фотографске радња „Сретеновић“ организовали су изложбу црно-белих портрета, насталих у њиховом студију, поводом обележавања 80 година постојања и рада. Фотографски занат променио се много за осам деценија, али је и даље моменат забележен фотографијом остао главни производ ове радње
Најстарија фотографска радња у Кикинди у власништву је породице Сретеновић. Након усавршавања заната у фотографској лабораторији „Лончаревић“ у Београду и положеног мајсторког испита, Василије Сретеновић упутио се у Кикинду где је 1. маја 1938. године отворио први српски фотографски студио. У то време у Кикинди радило је пет фотографа који су били немачке националности. Василије је имао жељу да фотографије буду доступне свим Кикинђанима, без обзира на материјални статус. Након пензионисања, њега је наследио син Сретен, а фотографску радњу „Сретеновић“ сада води унук, Владимир.
Поред тога што у фотографској радњи „Сретеновић“ и даље негују портрет, чувају лого, још увек се воде принципима које је успоставио Василије.
Научио нас је да будемо радници и вредни. Све оно што је радио ипак је доприносило реалном и стварном животу. Научио нас је тим неким основним вредностима, као што су бити вредан, радан, знати свашта, радити свашта – рекао је Владимир, унук оснивача фотографске радње „Сретеновић“.
Изложбом црно-белих портрета желели су да обележе 80 година постојања и рада, а поред тога и да прикажу развој саме фотографске радње и фотографског зната у Кикинди. Према речима Владимира, разлике у фотографском занату некада и сада у креативном смсилу су мале, док су велика одступања у технолошком.
Фотографија се највише мењала кроз технологију свог развоја, а не кроз визуелни идентитет пошто је портрет–портрет, настао онда или сада. Некада је то био потпуно ручни рад, у лабораторији, са филтерима, хемикалијама, данас је то дигитално, преко рачунара. Начин израде и приступ томе се мењао. Мада, на крају је то ипак штампа нечега – рекао је он.
Стари начин израде фотографије, према мишљењу Владимира, био је изазовнији него данас.
Требало је све урадити ручно и унапред размишљати, осмислити све. Данас се направи хиљаду фотографија у некој сцени, па се изабере пет. Некада сте од 36 снимака бирали једну или две – рекао је Василијев унук.
Фотографски занат у овој породици и даље опстаје, јер без обзира на дигиталну садашњост, израђена и урамљена фотографија која сведочи о значајном тренутку и даље заузима важно место у животу човека.
Значај фотографије у човековом животу је велики, као неко сећање, подсећање, искуство. Фотографије има важност и у образовању. Мислим да фотографија има велики значај у свему, пошто визуелни идентитет свега је значајнији него само прича – рекао је Владимир Сретеновић.
Изложбу фотографија „80 година Фотографске радње Сретеновић“ грађани могу да погледају у наредних месец дана у Галерији „Тера“.
ИЗЛОЖБА ПОРТРЕТА
На изложби су приказани црно-бели портрети настали од 1938. године до данас. За потребе изложбе, Сретеновићи су позвали суграђане да им донесу своје фотографије настале у њиховој радњи. Иако је изложено више од 200 фотографија, још 600 би требало да буде обрађено. С обзиром на број пристиглих фотографија и заинтересованост Кикинђана за старе фотографије, Сретеновићи желе да покрену портал где би људи могли да размењују старе фотографије.
СВЕ СЕ РАДИЛО РУЧНО
Према речима Сретена Сретеновића, отворена изложба много значи Кикинђанима, који могу да се препознају на појединим старим фотографијама.
Сећам се периода када се још мој отац бавио фотографијом. Све се радило ручно, није било ове технике, компјутера, машина, дигиталних апарата. Будући фотографи морали су да иду код мајстора три, четири године на изучавање заната. Ко је добро научио, полагао је да постане фотограф – објаснио је Сретен Сретеновић.
НАГРАДА „НАЦИОНАЛНЕ ГЕОГРАФИЈЕ“
Владимир Сретеновић, унук оснивача радње, бави се уметничком фотографијом. Имао је неколико самосталних изложби. Омиљени мотиви су му портрети и природа, а за фотографију страшила у атару освојио је прву награду на конкурсу „Националне географије“ у категорији Предели 2007. године.
